У ноћи 30/31. маја 1999. године НАТО авиони су бомбардовали подручје општине Сурдулица са 4 пројектила велике разорне моћи. Погођена је специјална болница за плућне болести „Санаторијум“ у југоисточном делу Сурдулице.
Два пројектила су директно погодила павиљон у коме су биле смештене избеглице из бивше Републике Српске Крајине, а један је пао у павиљон старачког дома. Знатно је оштећен и павиљон са плућним болесницима. У тим објектима погинуло је 19 особа док их је више десетина повређено.
Делови њихових тела неколико дана су извлачени из рушевина и скупљана са околних стабала и вршена њихова реконструкција ради идентификације по припадности одређеној особи до препознатљивости. Међутим, дејства бомбардовања су била толико разорна да је комплетно уништен анатомски састав како чврстих тако и меких ткива за неколико тела због чега су, упркос упорности и жељи патолога, троје избеглица остали неидентификовани: Манојловић Милица и браћа Раде и Миленко Малобабић.
Њихови животи постадоше „колатерална штета“ у „хуманитарној мисији“ апсурдног и циничног назива „Милосрдни анђео“, наводи се у саопштењу Документационо информационог центра „Веритас“.
И идентификовани и неидентификовани посмртни остаци избеглица сахрањени су на Масуричком гробљу у Сурдулици, далеко од њиховог завичаја у Лици и на Кордуну, ког су напустили у августу 1995. године спасавајући главе пред хрватском војском у акцији подкодним називом „Олуја“ на западне делове РСК, који су се у то време налазили под заштитом мировних снага УН-а.
За отети завичај и изгубљене животе избјеглица из Лике и Кордуна и стараца из околине Сурдулице још нико није одговарао.
Povezani tekstovi
