БЕОГРАД, 1. МАЈА /СРНА/ – Из Западне Славоније је на данашњи дан прије 28 година у хрватској злочиначкој акцији “Бљесак” за само 36 сати протјерано 15.000 Срба, а убијено 283, саопштио је Документационо-информативни центар “Веритас”.
Хрватске оружане снаге су под кодним називом “Бљесак” 1. маја 1995. године извршиле агресију на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајине, у вријеме када је ова област била под заштитом УН /УНЦРО – Сектор “Запад”/.
Против западнославонских Срба, односно око 15.000 житеља и око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага.
Заштитне снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући “штићенике” на милост и немилост агресору, подсјетили су из “Веритаса”.
Сјећајући се Јасеновца из 1941. и Пакрачке Пољане из 1991. године, народ Западне Славоније кренуо је у егзодус према Републици Српској.
На путу према “мосту спаса” на ријеци Сави, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци, а рањеници су клани или гажени тенковским гусјеницама.
У овој акцији су, према “Веритасовим” подацима, погинуле и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила /40 одсто/, а међу жртвама је 56 жена /20 одсто/, осам дјеце до 14 година /три одсто/ и и 75 особа старијих од 60 година /27 одсто/.
Од укупног броја жртава, до сада је расвијетљена судбина 172 особа или 61 одсто, док се 111 особа или 39 одсто води као нестало, међу њима је 48 цивила, укључујући 22 жене.
Од посмртних остатака 148 жртава из групних гробница, до сада их је 120 идентификовано.
У нападу је заробљено око 1.450 припадника Српске војске Крајине, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН, од којих су многи прошли тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину.
Цивили који нису могли или нису жељели напустити своја огњишта, смјештени су у логоре за цивиле, а за то вријеме православни храмови и српска имања су опљачкана, опустошена и уништена.
Ускоро су и ови цивили, уз помоћ заштитних снага УН и хуманитарних организација, превежени у Српску и Србију, од којих се до сада вратило тек око 1.500 људи, углавном старије доби, док су се остали расули по цијелом свијету.
Из “Веритаса” су указали да је пред националним правосуђима Хрватске, Србије и БиХ, против припадника хрватских оружаних снага покренуто неколико кривичних поступака за злочине над Србима у тој акцији, који нису одмакли даље од предкривичне фазе.
Хрватски судови су осудили велики број заробљених Срба на дугогодишње казне затвора за разне ратне злочине, које су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре злогласне Лоре у Сплиту.
Савјет безбједности УН Резолуцијом 994 од 17. маја 1995. године од Хрватске је затражио да повуче своје снаге из зоне под заштитом УН, а од сукобљених страна да се повуку из зоне раздвајања успостављене Загребачким споразумом о примирју из 1994. године.
“Веритас” напомиње да је Хрватска игнорисала ову резолуцију, јер није имала ултимативан карактер нити је прописивала казнене мјере за неиспуњавање обавеза.
Све ове чињенице биле су познате и Хашком тужилаштву, које никада није отворило интензивну истрагу за злочине у тој акцији, као што Хрватској ни Савјет безбједности никада није увео казнене санкције зато што је као чланица УН извршила агресију управо на заштићену зону организације којој је и сама припадала.
Из Тужилаштва БиХ је у августу 2021. године у Хрватску упућена замолница о уступању кривичног гоњења против 14 хрватских команданата који су учествовали у акцији “Бљесак”, иницирано кривичним пријавама Центра јавне безбједности Бањалука из 2006. и 2007. године.
Ту замолницу је Влада Хрватске одбила по хитном поступку уз образложење да “документација и материјал који су достављени не дају никакав основ за поступање правосудних тијела у Хрватској”, подсјећа се у саопштењу.
С друге стране, у марту 2020. године на загребачком Жупанијском суду, након вишегодишњег поступка, неправоснажно су у одсуству осуђени Милан Мартић, предсједник Републике Српске Крајине, на седам година затвора, и Милан Челекетић, командант Српске војске Крајине, на 20 година затвора.
Мартић и Челектић су осуђени због “осветничког ракетирања хрватских градова /Загреба и Карловца/ након војно-редарствене акције Бљесак”, иако су испаљивање ракета наредили у току извођења хрватске агресије и као упозорење агресорима да обуставе напад на српску област под заштитом УН.
Povezani tekstovi
