За злочине почињене над невиним цивилима у Погрому “Олуја” 1995. године нико није одговарао, а клима непријатељства остала је, нажалост, непромијењена, саопштио је данас Комесаријат за избјеглице и миграције Србије.
У саопштењу се наводи да се и овог 4. августа грађани Србије са тугом сјећају етничког чишћења српског народа током акције “Олуја” прије 28 година, и да никада неће заборавити протјеривање сународника са земље на којој су вијековима живјели, као ни смрт невиних људи, оних који су у тој акцији нестали и чија је судбина непозната и послије скоро три деценије.
Комесар Комесаријат за избјеглице и миграције Србије Наташа Станисављевић навела је да је у Србији у овом тренутку 24.897 лица и даље у статусу избјеглице, од тога 17.074 из Хрватске, а 194.171 лице у интерном расељењу.
Станисављевићева је захвалила предсједнику Србије Александру Вучићу због успостављања културе сјећања која је од кључног значаја за стварно исказивање пијетета према страдалима и стотинама хиљада прогнаних само због тога што су били припадници српског народа.
Она сматра да је то важно како се овакав злочин никад не би поновио и како генерације српског народа никада не би заборавиле овај злочин и страдање.
“То је стална опомена да као држава и народ никада више то не дозволимо, што је посебно важно због све учесталијих покушаја ревизије историје у циљу минимизирања намере и обима злочина који је почињен над српским народом”, истакла је она.
У саопштењу се наводи да је током 1995. године, према њиховим подацима, више од 190.000 лица избјегло у Србију у двије акције Хрватске војске “Бљесак” и “Олуја”, са подручја сектора под заштитом УН.
Према попису из 1996. године, укупан број избјеглица био је 537.937, а ратом угрожених лица 79.791, што значи да је у Србији у једном тренутку било 617.728 избјеглих лица.
Послије распада Југославије уточиште у Србији је потражило више од 600.000 избјеглица из бивших република.
Више од 400.000 лица стекло је држављанство Србије што представља највећи процес интеграције избјеглица у савременој Европи.
У протекле двије и по деценије, Влада Србије и Комесаријат за избјеглице и миграције континуирано раде на рјешавању проблема лица која су морала да напусте своје домове током сукоба на простору бивше Југославије.
Станисављевићева је рекла је да Kомесаријат одговорно брине о свим избјеглим и интерно расељеним лицима, као и да је један од најважнијих циљева ове институције рјешавање стамбених проблема избјегличким породицама и пружање новог дома људима који су били присиљени да напусте своје домове због сукоба, прогона или других тешких околности.
Она је подсјетила да је сада стамбено збринуто 27.925 породица средствима из буџета Србије и средствима донатора, од којих је највећи ЕУ, која је кроз Регионални стамбени програм и економски оснажила 23.975 породица избјеглица.
Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у Погрому “Олуја” 1995. године биће обиљежен данас у Приједору у присуству предсједника Републике Српске и Србије Милорада Додика и Александра Вучића, премијера Српске Радована Вишковића и других званичника Српске и Србије, као и Његове светости патријарха српског Порфирија.
Обиљежавање 28 година од овог великог српског страдања и највећег етничког чишћења у Европи након Другог свјетског рата организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова.
Погром Срба у “Олуји” почео је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Povezani tekstovi
