БЕОГРАД, 5. АПРИЛА /СРНА/ – Сутра се навршава 26 година од када су припадници хрватских јединица ЗНГ-а, ХОС-а, ХВО-а заузели Купрес и сва српска села на Купрешкој висоравни, а у акцији која је трајала од 3. априла убијена су 54 српска цивила и територијалца, док је њих 150 одведено у логоре у западној Херцеговини и Хрватској, у којим су преживјели голготу, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”.
Из “Веритаса” подсјећају да се 16 Купрешака до данас води као нестало, а да за брутално иживљавање над цивилима нико није процесуиран, иако се знају имена свих жртава и више од сто учесника у њиховој голготи.
Према документацији овог центра, Хрвати су 6. априла у ресторану фирме “Квалитет” сакупили шездесетак српских територијалаца и цивила и одмах убили Стеву Лугоњу и Драгана Челебића.
Наредног дана, око 4.00 часа су полуголе затворенике, по снијегу и хладноћи натјерали да пјешаче 23 километра до Шујице и том приликом прво ранили, а потом рафалом из пушке ликвидирали Жарка Живанића, који је покушао да побјегне.
У Шуjици су српске заробљенике дочекали локални Хрвати и физички их малтретирали да би им онда везали руке, утоварили их у камионе и повезли ка Горњем Бришнику.
При изласку из камиона опет их је дочекао шпалир батинаша наоружаних дрвеним тољагама, од којих су склоњени у бараку у коју су им убацили сузавац.
Одатле су довезени у Сплит и пребачени у логор “Лору”, гдје је Петар Спремо преминуо од посљедица батина које му је нанио хрватски војник, а мучење над осталим Србима је настављено.
Након шест дана проведених у “Лори”, групу купрешких Срба камионима су одвезли у Задар, гдје су их раздвојили у двије групе и наставили да их муче.
Одатле су их, претходно издвојивши браћу Љупка и Ратка Милића, Спасоја Канлића, Славка Драгољевића, Душана Никића, Мирка Чивчића, Душана Милишића и Јову Марића одвели у Еминово Село, код Дувна, гдје се наставило мучење и гдје их је ножем убадала једна жена и гдје су сатима клечили са главом на снијегу.
Након два дана, пошто су издвојили браћу Драгана и Миливоја Машића, браћу Радована и Марка Машића, Ратка Лугоњу, Ђоку Марића, те Николу и Душана, Срби су одведени у Вргорац, гдје је од батина у ћелији умро Миле Спремо.
Послије шест дана проведених у Вргорцу, Србе одвозе у Љубушки, гдје су остали двадесетак дана.
Одатле их 14. маја одводе у Житнић, код Дрниша, гдје је извршена размјена.
На носилима је размијењен и Стојан Зубић који је од задобијених повреда умро у книнској болници три дана након размјене.
Посмртни остаци двојице Спрема предати су српској страни у новембру идуће године.
Од шеснаесторице издвојене у Задру и Еминову Селу до данас нема ни трага ни гласа.
Од око 5.000 Срба према попису из 1991. године, на Купрешкој висоравни сада живи само неколико стотина.
Povezani tekstovi
