БЕОГРАД, 8. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Сутра се навршава 27 година од напада хрватске војске на три српска подвелебитска села у Медачком џепу, која су била под заштитом УНПРОФОР-а, када је убијено 88 Срба међу којима 36 цвивила.
Документационо-информациони центар “Веритас” подсјећа да је хрватска војска 9. септембра 1993. године изненада извршила агресију на српска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смјештена јужно и југоисточно од Госпића у Медачком џепу, која су се 18 мјесеци налазила под заштитом УН.
Хрватска војска је пљачкала, палила, рушила куће, тровала бунаре, те убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере. Убијено је 88 Срба од којих 46 војника, шест милиционера и 36 цивила. Међу жртвама је било 17 жена, док је убијено и 26 цивила старијих од 60 година.
“У овој акцији уопште није било рањеника и та чињеница, као и резултати прегледа тијела жртава – разбијене лобање, многобројне прострелне ране из непосредне близине, одсјечени дијелови тијела, људи живи бацани у ватру – упућују на закључак да се радило о систематском убијању заробљених и рањених”, наводе из “Веритаса”.
Сва три српска села су опљачкана, а затим сравњена са земљом по систему спржене земље.
“Оно што нису успјели у наступању, побили су и уништили у повлачењу, које је, уз посредовање УНПРОФОР-а, потрајало до 17. септембра”, навео је “Веритас”.
Хрватска је по завршеној акцији предала српској страни 52 тијела, а припадници УНПРОФОР-а су, након што су у директној борби ушли у ово подручје, извукли још 18 тијела.
Два леша су извукли припадници Српске војске Крајине, а једно тијело је пронађено у априлу 1994. године.
Истражиоци Хашког трибунала су у мају 2000. године пронашли још 11 лешева скривених у једној септичкој јами.
Од укупно 84 пронађена посмртна остатка, још је седам неидентификовано.
На листи несталих води се још 11 лица, међу њима седам цивила просјечне старости 71 годину, од којих су четри жене.
Из “Ветираса” указују да се трагедија “Медачког џепа” одвијала пред очима УНПРОФОР-а, који није био само пасивни посматрач, већ је узео и активног учешће у покушају да преузме контролу над овим подручјем и спријечи убијање људи и уништавање имовине.
“То им је и успјело након тродневних борби са хрватском војском и полицијом”, додаје се у саопштењу.
За злочине почињене у акцији Хашко тужилаштво је оптужило тројицу хрватских генерала Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца, док је истрага против Петра Стипетића обустављена.
Бобетку због болести оптужница није ни уручена, а од изручења Хагу спасила га је смрт у априлу 2003. године.
Предмет Адеми/Норац Хашки трибунал је у септембру 2005. године пребацио у надлежност хрватског правосуђа.
Домаћа оптужница их је теретила за убиство 28 цивила и пет војника, те за уништавање 300 различитих објеката, убијање стоке и тровање бунара.
Жупанијски суд у Загребу је у мају 2008. године оптуженог Адемија, вршиоца дужности комаданта Зборног подручја Госпић, ослободио свих оптужби.
Оптуженог Норца, комаданта операције “Џеп `93”, суд је прогласио кривим за неспречавање, а тиме и за подржавање и охрабривање убистава четри цивила и пљачкање имовине, те убијање и мучење по једног ратног заробљеника.
Осуђен је га на јединствену казну затвора од седам година, коју му је Врховни суд смањио на шест година, подсјећа “Ветритас”.
Од 2012. године хрватско правосуђе је оптужило Јосипа Крмпотића, командира извиђачке чете 9. гардијске бригаде због допуштења подређенима да убију четворицу неидентификованих заробљених војника Републике Српске Крајине и наредбе да се пале и руше куће српског становништва.
Оптужени су и Велибор Шолаја и Јосип Мршић, припадници исте јединице, због убиства старије неидентификоване женске особе.
Сва тројица су осуђени пред Жупанијским судом у Загребу – Крмпотић за наређивање паљења и рушења српских кућа на три године, Шолаја на пет година, а Мршић на три године затвора.
“Иако је у судским поступцима неспорно утврђено да су у запаљеним кућама изгорјеле и четири жене, за њихово паљење нико није одговарао”, наводе из “Веритаса”.
У априлу 1991. године у Дивоселу је живјело 344, у Почитељу 307, а у Читлуку 129 житеља, скоро сви српске националности.
У Дивоселу данас не живи нико, у Почитељу двије старице, а у Читлуку четири породице са укупно десет чланова.
Povezani tekstovi
