БЕОГРАД, 15. ОКТОБРА /СРНА/ – Тијела српских цивила, становника Госпића, које су хрватски и полицајци изводили у јесен 1991. године и ликвидирали, још нису пронађена, док су њихове убице и данас на високим положајима у хрватској војсци, полицији и власти, објавио је данас Информационо документациони центар “Веритас”.
Према “Веритасовим” подацима, убијено је најмање 129 лица српске националности, од којих скоро половина између 16. и 18. октобра 1991. године, а међу њима било је 39 жена.
Њих су ноћу изводили из њихових домова, мучили и ликвидирали разним начинима, иако су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму.
Међу ликвидиранима је 10 брачних парова, а у четири случаја убијени су по један родитељ и дијете.
“Веритас” истиче да је више десетина припадника хрватске војске и полиције, који нису осуђени иако је “ван сваке сумње” утврђено у судском поступку да су планирали, хапсили и учествовали у ликвидацијама госпићких Срба, по командној или индивидуалној одговорности, и данас на високим функцијама и положајима у хрватској војсци, полицији и власти.
До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 60 ликвидираних, док се за осталима још трага.
“Ликвидирани су углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. Са овим ликвидацијама српских цивила био је упознат цијели политички, војни и полицијски врх хрватске државе”, наведено је у саопштењу.
Овај случај постао је познат свјетским медијима и хуманитарним организацијама, након што су крајем децембра 1991. године припадници ЈНА пронашли 24 полугљенисана леша српских цивила у зони раздвајања сукобљених страна.
Под “притиском” такозване међународне заједнице, тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Tуђман наредио је истрагу, а иако су прикупљени докази указивали на наредбодавце и извршиоце, случај је врло брзо стављен ад акта, док су тијела убијених премјештана из примарних у секундарне гробнице.
Tужилаштво Хашког трибунала је убрзо по оснивању водило интензивну истрагу о овом случају, али је ипак, прије него је оптужница подигнута, уступљен хрватском правосуђу.
Тек 10 година након злочина хрватско правосуђе подигло је оптужницу против пет припадника хрватске војске и полиције због ратног злочина против цивилног становништва, а теретили су их за безразложно хапшење и ликвидацију најмање 50 особа, односно само једног дијела убијених Срба.
Три године касније правоснажно су осуђени тадашњи секретар Оперативног штаба у Госпићу Tихомир Орешковић и то на 15 година затвора, тадашњи командант 118. бригаде Хрватске војске Мирко Норац на 12 година и тадашњи командант Друге бојне /пука/ Стјепан Грандић на 10 година затвора.
Суд је истом пресудом, у недостатку доказа, ослободио Норца, Орешковића и Ивицу Рожића за ликвидацију тројице Срба из Карлобага, који су 25. октобра 1991. године одвезени и убијени на локалитету Црни Дабар на Велебиту, док је одбио оптужбу против Милана Чанића због одустајања тужиоца.
“Породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава и онеспокојава сазнање да су сва тројица осуђених одавно на слободи док се, с друге стране, ништа не предузима у проналаску осталих 69 посмртних остатака њихових најмилијих.
У граду Госпићу је, према попису становништва из 1991. године живјело 9.025 становника, међу којима је било 36 одсто Срба и три одсто Југословена.
Према попису становништва из 2021. године у граду Госпићу, који, поред мјеста са истим именом, обухваћа још 49 насеља, живјело је укупно 11.502 људи, од којих свега 3,58 посто Срба – њих 412.