Једини осуђени за хрватски злочин над војницима ЈНА српске националности на Коранском мосту у Карловцу у септембру 1991. године Михајло Храстов постао је “икона бранитеља” и симбол “домовинског рата”, а сам мост добио је назив јединице којој је припадао, истичу из Документационо-информационог центра “Веритас”.
У саопштењу поводом 31 године од злочина, “Веритас” истиче да је од 17 војника српске националности, које су хрватске снаге пјешице довеле на Корански мост, убијено њих 13, при чему неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем.
Tројица војника су се спасила скоком са моста, међу њима и један са тешким повредама, док се четврти у току ноћи, такође тешко повријеђен, извукао испод мртвих сабораца.
“Веритас” наводи да су припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.
Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спроведена је пјешице преко Коранског моста.
Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и над њима почела крвави пир.
Убијени су Јован Сипић, Божо Козлина, Небојша Поповић, Милић Савић, Миленко Лукач, Никола Бабић, Слободан Миловановић, Светозар Гојковић, Милош Срдић, Зоран Комадина, Миле Бабић, Васо Бижић и Миле Пеурача, а рањени Душко Мркић, Светозар Шарац, Небојша Јаснић и Бранко Мађарац.
За овај злочин у мају 1992. године почео је кривични прогон Храстова који је окончан у мају 2015. године пресудом Врховног суда Хрватске на четири године затвора због кривичног дјела ратног злочина – противправним убијањем и рањавањем непријатеља.
“Хрватско правосуђе се у те 23 године `прославило` са укупно седам пресуда истом човјеку за исто кривично дјело, да би га на крају ипак прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи и жртву и хероја”, наводе из “Веритаса”.
Иако изведени докази указују да су у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовала најмање три лица и да је пуцано из најмање два различита оружја, надлежно тужилаштво се још не оглашава о питању евентуалног проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце.
Ријеч је о једном од првих ратних злочина у рату 90-тих година прошлог вијека над припадницим ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно још увијек била и Хрватска.
“Изречена казна се тумачи и као награда убици Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, признајући да их је сам побио и то у исконструисаној нужној одбрани, у коју му нису на крају повјеровали ни Врховни, ни Уставни суд његове државе”, истичу из “Веритаса”.
У априлу 2016. године осуђени ратни злочинац Храстов је отишао на дослужење остатка изречене казне, са које је, након што је одслужио двије године и 10 мјесеци затвора, пуштен на условни отпуст.
Хрватска држава је за гријех свог бившег специјалца Михајла Храстова за злочин на Коранском мосту породицама ликвидираних жртава на име накнаде штете, по правоснажним пресудама парничног суда, исплатила укупно око 1,6 милиона евра, док су поступци за преживјеле жртве још у току.
Упркос осуђујућој пресуди за ратни злочин изреченој од домаћих судова, Храстов је у Хрватској постао “икона бранитеља и симбол домовинског рата”, који је након 30 година од злочина добио и свој мурал у граду у којем је злочин починио.
Истовремено је и мост на којем је злочин почињен, одлуком карловачког Градског вијећа, добио име по специјалној јединици полиције “Гром”, чији је припадник био и осуђени ратни злочинац Михајло Храстов.
Povezani tekstovi
