БЕОГРАД, 23. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – Саво Стијеља, који је као осмогодишњак преживио хрватско гранатирање колоне српских избјеглица на Петровачкој цести 7. августа 1995. године у којем је изгубио оца, дједа, а потом и мајку, рекао је да очекује да српско тужилаштво и суд неће подлећи притисцима Хрватске и да ће правда бар донекле бити задовољена.
Стијеља је, уочи главног претреса у поступку у предмету “Петровачка цеста” 26. децембра пред Вишим судом у Београду, нагласио да се слободно може рећи да је овај напад био убиство са предумишљајем и свакако најтежи ратни злочин.
“Александра, Тања и ја никога не мрзимо и људе цијенимо према томе да ли су људи, али очекујемо правду за нашег оца Мирка и дједа Бранка који су погинули у хрватском гранатирању колоне на Петровачкој цести 7. августа 1995. године и мајку Ведрану која је преминула од посљедица рањавања”, рекао је Стијеља Срни.
Он је подсјетио да је БиХ раније покушала да покрене поступак за бомбардовање цивила на њеној територији, али да је Хрватска и њен правосудни и политички систем био такав да уопште нису дозволили никакву сарадњу, нити било какве списе, ни документе о авионима.
Саво, који је након налета хрватских авиона над Петровачкој цести видио обезглављеног оца, пресјечени труп дједа Бранка и комшију Дулета Иванежа у пламену, рекао је да је апсолутна неистина да су се у колони избјеглица налазила било каква војна возила, како тврди хрватска страна.
“По свим снимцима са Петровачке цесте, на мјестима где је ракетирана колона види се да ту апсолутно нема ниједно војно возило, нити војска. Није тенк кутија шибица да се не види. Они покушавају себе да оперу. То је један пропланак на коме се све види као на длану. Сваки пилот би видео да ту нема никаквих војних возила”, рекао је Стијеља.
Он и сестра Александра, која је у моменту погибије оца имала три и по године, само 23 дана након те трагедије, суочили су се са смрћу мајке Ведране дан након порођаја и рођења ћеркице Тање.
“Мама и сестрица су биле све израњаване од гелера, и ја сам их имао свуда по себи. Мајка је након што смо се склонили прво у Бор, па у Мирковце отишла у Нови Сад да се породи. Они кажу да је она искрварила након порођаја, а пре ће бити, документацију нисмо добили, да је од самог рањавања од гелера. Директор Веритаса` Саво Штрбац каже да је и она сама жртва бомбардовања колоне јер је имала те повреде и подлегла је њима”, рекао је Стијеља.
Он је нагласио да се Тања родила 29. августа, а да је њихова мајка, која је тада имала тек 27 година, преминула 30. августа.
Сестре и он одрасли су у породици ујака у Барајеву, гдје им је сахрањена мајка, као и отац и дјед чија су тијела уз помоћ “Веритаса” пребацили у Србију 2003. године.
Тридесетшестогодишњи Саво Стијеља сада је отац Леоне и Стефана, ради у Министарству унутрашњих послова Србије и жели да доврши кућу коју је његов отац започео у родном мјесту Нунићи код Бенковца.
Тамо радо одлази и увијек је са радошћу дочекан, како каже, и од Срба и од Хрвата.
“Први пут сам након рата отишао 2010. године. Прелепо је… Близу мора. Моје сестре и ја никога не мрзимо. Не знам да ли је то врлина или мана, али никога не могу да мрзим без разлога. Само желимо правду. Мени је теча Хрват, ми смо стварно прихваћени… Он одржава и славу девојачку теткину, поштује њен Божић. Он је човек и пример како човек треба да изгледа”, рекао је Стијеља.
Посебно одјељење Виши суд у Београду за организовани криминал и ратне злочине данас је најавило да ће у понедјељак, 26. децембра, у 14.30 часова бити одржан главни претрес у предмету “Петровачка цеста”.
Оптужница терети официре хрватског ратног ваздухопловства Владимира Микца, Зденка Радуља, Жељка Јеленића и Данијела Боровића да су у хрватској војно-полицијској акцији “Олуја” 7. и 8. августа 1995. године наредили авионско ракетирање колоне српских избјеглица на Петровачкој цести, код Босанског Петровца, као и у мјесту Сводна у БиХ.
У бомбардовању хрватске авијације 7. августа 1995. код Бравскога, мјеста које се налази између Петровца и Кључа, у избјегличкој колони погинуло је 10 особа, међу њима четворо дјеце, двадесетогодишња дјевојка и осамдесеттрогодишња жена, а неколико десетина људи је теже и лакше рањено.
Избјегличка колона кренула је из сјеверне Далмације и Лике и у Мартинброду преко Уне прешла у Републику Српску.
Povezani tekstovi
