Пуних 35 година навршиће се сутра од када су војне формације Хрватске напале гарнизон ЈНА, једине легалне војске у Бјеловару и извршиле злочин над заробљеним официрима и војницима за који, упркос свједочењу великог броја очевидаца, нико никада није кажњен.
Припадници Збора народне гарде /ЗНГ/ Хрватске отпочели су 29. септембра, 1991. године општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су већ 15 дана били под тоталном блокадом, подсјетили су из Документационо-информативног центра “Веритас”.
Командант 265. механизоване бригаде ЈНА, стациониране у касарни “Божидар Аџија”, пуковник Рајко Ковачевић, наредио је на крају дана обуставу даље одбране, одлагање оружја и предају војника и старјешина.
Након што су се војници постројили у кругу касарне, припадници ЗНГ-а су ушли у објекат из којег се више није пружао отпор.
Јуре Шимић, у својству предсједника Кризног штаба Бјеловара, наредио је да буду стријељани командант Ковачевић и његови помоћници потпуковник Миљко Васић и капетан прве класе Драгиша Јовановић.
По Шимићевој наредби, наредног дана сз грађани Бјеловара обилазили заузету касарну у којој су били изложена тијела убијених официра.
Док је трајала борба за касарну, мајор ЈНА Милан Tепић /34/, командант складишта борбених средстава “Барутана” у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, минирао је објекат са 170 тона експлозивних средстава како би спријечио да се припадници ЗНГ домогну експлозива.
Tом приликом погинули су мајор Tепић и војник Стојадин Мирковић /19/, који је одбио Tепићеву наредбу да се преда.
Након предаје, из освете је стријељан командир страже на том објекту старији водник Ранко Стевановић из Прокупља.
У касарни “Божидар Аџија” погинула су још шесторица припадника ЈНА Зоран Крстић, Шукри Кељани, Љубиша Лазић, Недељко Јоветић, Ејуп Бердоли и Горан Радовановић.
Заробљено је 59 официра, подофицира и цивилних лица на служби у ЈНА, као и око 250 војника који су, након психичког и физичког злостављања у логорима у Бјеловару, размијењени 9. новембра.
Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара Радован Барберић, Здравко Докман, Радован Гредељевић, Иван Хосјак, Бошко Радоњић и Милорад Ђорђевић издвојени су и затворени у полицијску станицу, одакле су их четири дана касније извела униформисана лица са фантомкана и стријељала их.
Стијељање је преживио цивил Саво Ковач из Бјеловара.
Из “Веритаса” су истакли да још нико није осуђен за описане злочине над припадницим ЈНА, тада једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је у то вријеме формално-правно била и Хрватска.
Врховни суд Хрватске је у септембру 2023. године потврдио ослобађајућу пресуду Јури Шимићу, који је наредио убиство тројице официра ЈНА.
Ослобађајућа пресуда заснована је на исказима његових сабораца и хрватских вјештака који су закључили да су официри ЈНА страдали од експлозива, а не од пројектила из пиштоља.
Искази свједока из редова ЈНА који су видјели да су официри издвојени прије пуцњева из пиштоља одбачени су као невјеродостојни.
Из “Веритаса” су навели да правни стручњаци у региону указују на то да овакав исход суђења, у којем су материјална вјештачења супротстављена непосредним свједочењима великог броја очевидаца, баца сјенку на објективност хрватског правосуђа.
Предсједништво СФРЈ је 19. новембра, 1991. године прогласило мајора Милана Tепића народним херојем, чиме је он постао посљедњи носилац овог звања.
Предсједник СРЈ је 31. децембра 1999. године постхумно одликовао војника Стојадина Мирковића Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.
Мирковића је Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве постхумно одликовао Орденом Светог Саве трећег степена за “врлински живот, пожртвованост и посвједочену љубав према Богу и ближњем свом”.
