D.I.C. Veritas

Срна, 29.04.2018, ЈОШ НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО ЗА ЖРТВЕ АКЦИЈЕ “БЉЕСАК”

БЕОГРАД, 30. АПРИЛА / СРНА/ – Сутра се навршава 23 године од када су у акцији “Бљесак” хрватских оружаних снага у западној Славонији убијене и нестале 283 особе и протјерано око 15.000 Срба, за шта још нико није одговарао.

Агресија је извршена на српску област западна Славонија у саставу Републике Српске Крајине /РСК/ у вријеме када је ова област била под заштитом УН, подсјећа се у саопштењу Документационо-информационог центра “Веритас”.

Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага.

Снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору, додаје се у саопштењу.

Народ западне Славоније кренуо је у егзодус према Републици Српској, а на путу према “мосту спаса” до ријеке Саве сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.

У тој акцији, према подацима “Веритаса”, погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила и 11 милиционера.

Међу жртвама је 56 жена, 11 особа до 18 година и 75 старијих од 60 година, наводи се у саопштењу које је потписао предсједник “Веритаса” Саво Штрбац.

Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина њих 150, од којих 37 на подручју Републике Српске.

Од 148 ексхумираних, до сада су идентификовани посмртни остаци 107 жртава, а као нестале воде се још 133 особе, укључујући 59 цивила и 27 жена.

Око 1.450 припадника Српске војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ снага УН.

Хрватски судови су осудили велики број заробљених Срба, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње тортуре у злогласном логору “Лора” у Сплиту.

Цивили који нису напустили своја огњишта смјештени су у логоре, а за то вријеме православни храмови и српска имања су опљачкана и уништена.

Ускоро су и они, уз помоћ снага УН и хуманитарних организација, превезени у Српску и Србију, а од њих се у Хрватску вратило тек око 1.500.

Хрватски генерали Петар Стипетић, Лука Џанко, Маријан Марековић, Младен Круљац и бригадир Стјепан Гашљевић, који су извели акцију “Бљесак”, још су на слободи, “овјенчани славом хрватских националних хероја”, наводи се у саопштењу.

Све чињенице биле су познате и Хашком тужилаштву које никада није отворило
истрагу за злочине у акцији “Бљесак”.

Ни Савјет безбједности УН никада Хрватској није увео санкције зато што је као чланица УН извршила агресију на заштићену зону организације којој је и сама припадала.

Пред националним правосуђима Хрватске, Србије и БиХ покренуто је неколико кривичних поступака за злочине над Србима, који су завршени или су још у преткривичној или истражној фази.

С друге стране, на загребачком Жупанијском суду у току је суђење у одсуству Милану Мартићу и Милану Челекетићу, тадашњем предсједнику РСК и команданту Српске војске Крајине због “осветничког ракетирања хрватских градова” након акције “Бљесак”.

Њима се суди иако су испаљивање ракета наредили као упозорење да хрватске снаге обуставе своју акцију на српску област под заштитом УН.

“Већ 23 године постављамо иста питања – ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критеријуму међународни и национални судови процјењују ко и када крши законе и обичаје који регулишу вођење рата”, наводи се у саопштењу “Веритаса”.

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.