KAD nas je vodnik Radovan Gotovac iz Šibenika video usidrene kraj Komiže, na Visu, suze su mu krenule. Bili smo “otpisani”, “skinuti sa hrane”, kako se to u onom nesrećnom ratu šalilo među vojskom. Ipak, mi smo se probili desantno jurišnim čamcem iz napuštene kasarne Kuline posle 36 sati borbe …
Večernje novosti, 17.08.2020, Jovan Piplica četvrt veka u ranama sećanja na bombardovanje Petrovačke ceste
APATIN - Život je ponekad strašniji od smrti. A to je kad te ona poštedi, da u ranama živiš, da se sećaš. Da imaš košmarne snove. Da te bude i ne daju ti mira. Ni danju, ni noću. Da patnju koju nosiš pate i deca rođena. Oni jesu moja uteha. Uteha …
Večernje novosti, 09.08.2020, JOŠ ČUJEM JAUKE I OSEĆAM BOL: Potresno svedočenje dr Milovana Kerkeza o stradanju dece na Petrovačkoj cesti, 7. avgusta 1995. godine
OPET kolona izbeglica na Petrovačkoj cesti. Kreće se mirno. Polako. U koloni, bespomoćni i nejaki. U traktorima. U kamionima. U zaprežnim kolima. I jad i čemer… Sedmi avgust 1995. godine. Dan sunčan, bez ijednog oblačka. Sija avgustovsko sunce. Kolona se kreće. Odmiče. Vidi joj se kraj, ne vidi početak. Šta …
BN, 05.2020, Dirljiva priča iz “Oluje”: Čekajući voz za sjever
Peroni Željezničke stanice u Bijeljini do Pantelinda te stradalničke 1995. godine dva puta su se praznili. Na sjever, preko rijeke Save za Šid, a onda dalje u unutrašnjost Srbije, ispraćena su dva putnička voza, krcata prognanim Srbima iz Hrvatske. U svkom od njih bilo više od tri hiljade duša. Kompozicije …
Slobodna Dalmacija, 06.08.2020, Miloš Rusić jedini još lunja Gruborima i kaže: Bilo je svega i s ove strane, ali kome može pasti na pamet da pobije starce, invalide, retardirane?
Tog 25. kolovoza 1995. pripadnici UN-a i svjedokinje prišli su selu Grubori vidjevši većinu kuća u plamenu. Pronašli su petero ubijenih civila. Svjedokinja je ispričala da je u štalama gorjela živa stoka. Dozivala je supruga i otrčala do jedne livade, gdje je vidjela njihove dvije krave; prostrijeljene su ležale na …
РТС, 04.08.2020, Ђурђица Драгаш: Удар “Олује” и усуд крајишких суза
Сви бију своје битке. Сви траже некога, жене се грозничаво распитују за мужеве, браћу, синове који су остали негде иза колоне, старци плачу за “благом” (тако је наш народ називао овце, краве, коње…) које нису стигли ни да пусте из штала и торова, деца се више не играју већ преплашено …