Presuda Žalbenog veća Mehanizma u Hagu potpuno je protivpravna, rekao je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji je danas osuđen na 10 godina zatvora zbog progona Hrvata u Hrtkovcima u Vojvodini
Presuda Žalbenog veća Mehanizma u Hagu potpuno je protivpravna, rekao je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji je danas osuđen na 10 godina zatvora zbog progona Hrvata u Hrtkovcima u Vojvodini.
Šešelj je Tanjugu kazao da, sa formalne strane gledajući, Žalbeno veće nije moglo da preinači oslobađajuću presudu u osuđujuću, već je moglo samo da je ukine i vrati na ponovno suđenje.
“Potpuno su slagali da je u Hrtkovcima izvršen raspostranjen ili sistematski napad na civilno hrvatsko društvo, jer nikakvog napada nije bilo i nijedan Hrvat nije proteran iz Srbije”, kazao je Šešelj.
Prema njegovim rečima, svi Hrvati koji su otišli iz Hrtkovaca, prethodno su razmenili svoju imovinu sa ranije proteranim Srbima iz Hrvatske.
“Na kraju, ja sam ponosan na sve pripisane ratne zločine i spreman sam ponovo da ih izvršim”, kazao je Šešelj.
On kaže da posle presude ima dve mogućnosti.
“Prvo, čekam da mi dostave presudu na srpskom jeziku, a onda ću tražiti rok da podnesem žalbu na tu presudu, kao redovni pravni lek, s obzirom da je ovo za mene praktično prvostepena presuda”, objasnio je lider radikala.
Naveo je da kao drugu opciju ima neograničeni rok za podnošenje “vanrednog pravnog leka”, što je zahtev za preispitivanje pravosnažne presude.
“Ja ću sve te mogućnosti iskoristiti da bih što snažnije dodatne udarce zadao Haškom tribunalu”, kazao je Šešelj.
Sudsko veće sudije Teodora Merona, nekadašnjeg predsednika Haškog tribunala, današnjom odlukom preinačilo je prvostepenu oslobađajuću presudu, kojom je lider radikala u martu 2016. godine bio oslobođen od svih optužbi haškog tužilaštva.
Presuda na 10 godina zatvora je pravosnažna i više se ne može “napadati” žalbama, ali Šešelj ne ide u zatvor, jer je u pritvoru Tribunala već proveo skoro 12 godina.
Šešelj je proglašen krivim po tri od devet tačka optužnice, a žalbeno veće smatra da je Šešelj krivično odgovoran zbog govora 6.maja 1992. u Hrtkovcima, te da je počinio krivično delo podsticanje deportacije, progona i drugih nehumanih dela, kao i zločin protiv čovečnosti.
Prvostepenom presudom, koja je današnjom odlukom stavljena van snage, sudsko veće Haškog tribunala, 31. marta 2016. godine, oslobodilo je Šešelja po svih devet tačaka optužnice, koja ga je teretila da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i BiH tokom ratnih sukoba, kao i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.
Povezani tekstovi
