Mirko Tešić u ekstradicionom pritvoru, u susedstvu osuđen za ubistvo. Odbrana: Ako ovo prođe, tražiće i druge ljude
MIRKO Tešić, Srbin iz Hrvatske koji je u odsustvu, 1994. godine, osuđen pred Okružnim sudom u Osijeku na 12 godina zatvora zbog ubistva, čeka pravosnažnu odluku o izručenju. Viši sud u Novom Sadu, po zahtevu Hrvatske, 13. januara je zaključio da su ispunjeni uslovi za ekstradiciju. Tešić se žalio i u ekstradicionom pritvoru čeka rešenje Apelacionog suda, posle čega će konačnu reč dati ministar pravde.
Njegov advokat Miroslav Perković iznenađen je odlukama srpskog pravosuđa jer, kako tvrdi, ne samo da hrvatsko ratno sudstvo nije dokazalo Tešićevu krivicu, nego je povredilo osnovne procesne odredbe.
- Ukoliko Srbija bude izručila Tešića na osnovu ovakve hrvatske presude, to otvara mogućnost mnogobrojnih izručenja za ljude koji su optuženi ili im je suđeno u Hrvatskoj devedesetih godina – kaže ovaj advokat.
ODOBRILI VIŠE OD 100 EKSTRADICIJA
U MINISTARSTVU pravde kažu da i dalje čekaju pravosnažnu sudsku odluku Apelacionog suda u slučaju Mirka Tešića. Srbija je odobrila izručenja više od 100 građana od početka 2016. do danas.
Cela priča s Tešićem je komplikovana, počevši od toga da ima ličnu kartu BiH a pasoš Srbije, iako formalno nije dobio naše državljanstvo. Osječki sud oglasio ga je krivim za ubistvo Stjepana Ferinca, 15. jula 1991. u Mirkovcima, na osnovu iskaza tri svedoka, od kojih nijedan nije bio očevidac. Jedan ga je video u kolima, na putu, blizu mesta ubistva, a drugi je prepoznao čoveka koji bi mogao da bude on, s tim što je prepoznao s leđa “nisku i bucmastu” osobu, iako je Tešić sitan i mršav. Treći je prepoznao kola njegovog oca. Sud je konstatovao da je bilo ratno stanje i da nije mogla da se sprovede valjana istraga.
Ovu presudu potvrdio je i Vrhovni sud Hrvatske, da bi 22 godine kasnije Interpol, prošlog maja, raspisao za Tešićem međunarodnu poternicu. Lociran je u Banoštoru, uhapšen, i od oktobra prošle godine nalazi se u ekstradicionom pritvoru.
Njegov branilac navodi niz razloga zbog kojih Srbija ne bi smela da ga izruči, između ostalog i zato što je izbeglica, a prema međunarodnim konvencijama izbeglice ne mogu biti izručene državi iz koje su nasilno proterane.
- Nema garancija da bi u slučaju ponovljenog procesa imao fer suđenje, posebno u atmosferi pokliča na stadionima “Srbe na vrbe” i “Ubij Srbina” – kaže Perković. – On ima prijavljeno prebivalište u Banoštoru od 2007, pa ne može ni biti izručen osim na osnovu ugovora o izručenju sopstvenih državljana, koji se odnosi samo na organizovani kriminal i korupciju.
Advokat navodi i niz procesnih propusta tokom suđenja u Hrvatskoj. Najskandaloznije je, kaže, to što Tešićev branilac nije uložio žalbu na tako ozbiljnu presudu.
Tu su i rokovi zastarelosti dela. Po ondašnjem zakonu, zastara nastupa posle 15 godina. Ne zna se ni da li je žrtva Stjepan Ferinac bio civil, ili je pripadao hrvatskim paravojnim formacijama ili policiji, pa je možda nad njim počinjen ratni zločin, i u tom slučaju u proces mora da bude uključeno Tužilaštvo za ratne zločine.
- Australija je devet godina vodila postupak ispitivanja zahteva za izručenje Dragana Vasiljkovića, a naši žure. Ovo je “pilot-slučaj”, pa ako prođe, ko zna koliko će nam Hrvatska sličnih zahteva isporučiti – zaključuje Perković.
V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ