Bivše republike SFRJ traže najmanje 300 pripadnika nekadašnje vojske zbog ratnih zločina. Ukoliko Srbija uđe u EU, njima će pretiti hapšenje po skraćenom postupku
KAPETAN Dragomir Grujović iz Čačka, protiv koga je Slovenija raspisala poternicu još 1997. godine zbog navodnog ratnog zločina, samo je jedan od najmanje 300 vojnika i oficira bivše JNA za kojima tragaju bivše jugoslovenske republike. Svi su oni optuženi za ratne zločine, iako su samo branili svoje kasarne.
A da nisu, ogrešili bi se o tadašnji Krivični zakonik SFRJ, po kom su bili dužni da “spreče predaju položaja neprijatelju”, i odgovarali bi za izdaju u Beogradu. Kad i ako Srbija uđe u EU, njima će pretiti hapšenje po skraćenom postupku na osnovu evropskog naloga koji se primenjuje u svim članicama Unije.
Grujović je dobio poziv za saslušanje pred sudom u Novom Mestu, zakazano za 13. oktobar. Kako kaže za “Novosti”, neće otići:
- Ne napuštam Srbiju odavno, jer je na snazi poternica i mogu da me uhapse. Po tom pitanju najgori su Crnogorci i Bosanci – kaže Grujović.
Upravo zbog bojazni da bi mogao da bude izručen zbog zločina koji nije počinio, on je pre desetak dana, preko Ambasade Ruske Federacije u Beogradu, tražio rusko državljanstvo i još čeka odgovor.
Optužnica protiv njega podignuta je 1994, a tužilaštvo u Novom Mestu prvi put mu je uručilo tek u maju 2015. Terete ga da je u vreme sukoba TO Slovenije i JNA “zastrašivao civile” kao zapovednik ratnog skladišta JNA sa 7,2 miliona litara goriva u Puščavi kod Mokronoga, preteći da će skladište dići u vazduh. Terete ga i da je pucao iz pištolja na zapovednika skladišta, Slovenca Branimira Furlana, koji je skladište hteo da preda i koji je takođe pucao na Grujovića.
U skladištu, iz kojeg su pobegli vojnici Slovenci i Albanci, ostali su Grujović, vodnik Dejan Kovačević, Hrvat i kasniji Grujovićev kum, i još 33 redova. Ova posada je, preteći Slovencima da će, ako budu napadnuti, dići u vazduh rezervoare s naftom, četiri pune nedelje čuvala i do primirja sačuvala svu imovinu, naoružanje i vojnike. Samo jedan je bio ranjen.
- Žao mi je što me niko iz države nije pozvao i ponudio podršku. Za razliku od Slovenaca, koji čuvaju svoje veterane, naša zemlja o nama ne brine – kaže Grujović.
Najviše bivših pripadnika JNA goni Hrvatska. Od 3.600 ljudi koje su u početku procesuirali za ratne zločine, broj je “pao” na 1.577, dok je ostalima delo prekvalifikovano u oružanu pobunu i amnestirani su. Od preostalih, bar 300 su vojnici i starešine nekadašnje zajedničke vojske.
- Samo na jednoj optužnici za “Loru”, koja je pre nego što je postala zatvor, bila ratna luka, nalazi se 37 imena. Na optužnici za Zadar i zadarski aerodrom ih je dvadesetak, a za bjelovarsku kasarnu 25… Hrvati gone sve komandante i pomoćnike komandanata kasarni koji su se branili kada su bili napadnuti – kaže Savo Štrbac iz organizacije “Veritas”.
Po hrvatskim poternicama već je uhapšeno 160 Srba u svetu, od čega su 54 izručena Zagrebu i protiv dvadesetak je obustavljen postupak budući da im je delo preinačeno u oružanu pobunu. Po evropskom nalogu za hapšenje otkad je Hrvatska postala članica EU uhapšeno je desetak Srba, na Malti, u Francuskoj, u Britaniji trojica čekaju ekstradiciju.
- Sa Kapetanom Draganom je u ćeliji kapetan Pavle Pantić, kapetan bojnog broda i nekadašnji komandant kasarane “Lora”. On je uhvaćen prilikom ulaska iz Srbije u Crnu Goru, a Hrvati ga terete da se navodno iz “Lore” pucalo po Splitu. Molili su ga da prizna krivicu, a da će mu zauzvrat dati “samo četiri godine”, pa će ubrzo moći nazad u Srbiju, kćerki invalidu. I sam teško bolestan, odbio je – kaže Štrbac.
U istoj ćeliji je i general Borislav Đukić, koga je lane takođe izručila Crna Gora. Njegovo ime nalazi se na dve grupne optužnice – za rušenje brane na Peruči i zločine protiv civila u severnoj Dalmaciji. U Sloveniji je, osim Grujovića, krivično gonjen i Tihomir Savić, koji je pred mariborskim sudom optužen da je kao komandir minobacačkog voda 1991. naložio granatiranje civilnih objekata, ali je postupak protiv njega obustavljen.
OPRAVDANjE ZA SECESIJU
Slovenci i Hrvati još gone pripadnike JNA iako su i sami činili zločine tokom ratnih sukoba – podseća penzionisani general Vidoje Pantelić iz Kluba generala i admirala.
- U Sloveniji, koja hoće da sudi Grujoviću, niko nije odgovarao za ubistva mladih vojnika JNA. Optužnicama i poternicama za navodne zločine Hrvatska i Slovenija zapravo dokazuju opravdanost jednostrane secesije – navodi Pantelić i ističe da bi rešavanje problema koje imaju bivši oficiri u EU trebalo da postane prvorazredni zadatak za naš državni vrh.
Povezani tekstovi
