KNIN pre početka građanskog rata i Knin danas – nebo su i zemlja! Poslednjih 28 godina, 4. i 5. avgusta, u njega se sjate hiljade branitelja iz svih krajeva Hrvatske na proslavu godišnjice “Oluje”, koja zbog njihovog ponašanja, iz godine u godinu postaje sve besmislenija. Svih ostalih dana svi mi Kninjani borimo se za goli život.
Ovako, život u gradu na Krki ocenjuju njegovi žitelji starosedeoci. Bez izuzetka – i Srbi i Hrvati, dok hrvatsko stanovništvo naseljeno posle zloglasne oružane akcije na pitanja o Kninu nekad i sad – ne odgovara.
A u danu kad Hrvatska slavi najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata, gde su pripadnici naroda koji su njeni vojnici besramno proterali?
- Ne može se slaviti progon i stradanje svog naroda. Ni starim Kninjanima Hrvatima te proslave nisu prijatne, a kamoli nama.
Dođe tu svakakva mutljavina, a među njima i oni na čijim rukama ima srpske krvi. Zato mi 5. avgusta činimo ono što nam je najpametnije, sedimo kod kuće i ne izlazimo ili ko može ode na selo. Već sutra se vraćamo životu i obavezama… – rekao je za “Novosti” jedan stari Kninjanin, Srbin, ne želeći da mu ime objavljujemo u novinama, naročito ne u beogradskim “da ne bi bio pogrešno protumačen”.
JA, HRVAT SAM VRATIO KUĆU
U ŠETNjI gradom zapažamo da je Knin “umiven” i sređen. Obnovljene ili novoizgrađene kuće imaju lepa dvorišta i često hrvatske zastave na terasama. Na mnogo kuća, starijih, ali useljenih, na fasadama smo primetili velika latinična slova “HV”. Upitali smo jednog vlasnika šta znače.
- Znače da sam je ja, Hrvat, vratio!
- Je li pre rata to bila vaša kuća?
- Nije. Došao sam iz okoline Bosanskog Grahova i uzeo je od četnika!
Građanski rat, a potom i zloglasna akcija “Oluja”, a to je vidljivo na svakom koraku, potpuno su promenili sliku grada.
- Ovo vam je tužan grad srpskog stradanja i hrvatske pobede koja se pretvorila u ekonomsku propast – nastavlja naš sagovornik.
- Pre rata Knin je bio industrijsko-poljoprivredni centar i važno železničko čvorište. Bio je 1987. grad sa 12.000 zaposlenih, od čega trećina u železničkom saobraćaju, a oko 3.500 u fabrici vijaka TVIK! Danas je na području opštine svega oko 3.000 zaposlenih, najviše na državnim jaslama.
Zahvaljujući svom položaju na raskrnici puteva za Dalmaciju, Liku i Bosnu, Knin je, podseća naš sagovornik, bio jedno od najvažnijih železničkih čvorišta ne samo u Jugoslaviji. Od starih industrijskih pogona danas radi jedino pomenuti TVIK, koji ima oko 400 zaposlenih, a ni traga više nema od nekadašnje fabrike tekstila, tri građevinska preduzeća, pogona za preradu žitarica i stočne hrane…
STANOVNIKA ZA TREĆINU MANjE
U POSLEDNjE tri decenije broj stanovnika u samom gradu smanjio se gotovo za trećinu. Na početku poslednje decenije 20. veka, u samom gradu je živeo 12.331 stanovnik, od kojih više od 80 odsto Srba. Prema poslednjem popisu Knin ima 8.317 žitelja, pri čemu je nacionalna struktura potpuno drugačija: Hrvata je 84,6 odsto, a Srba svega 13,4.
Investicija je, kaže, malo, uglavnom privatna inicijativa, najviše u poljoprivredu:
- Posle rata, bilo je pokušaja, 1997, da se Fabrika tekstila “Kninjanka” oživi, ali joj je već 2000. godine stavljen katanac – nastavlja naš sagovornik. – Kad se sve sabere i podeli, tri najveća posleratna “projekta” u Kninu bila su nova katolička crkva, najveća u Hrvatskoj, spomenik Tuđmanu i Muzej domovinskog rata. Država je u to uložila više od 150.000 evra. Kamo sreće da je toliko uloženo u neki pogon… Pa, ima li tu razloga za bilo kakvo slavlje?
J. Matijević
Povezani tekstovi
