D.I.C. Veritas

Večernje novosti, 06. 08. 2024, OLUJA ZAVRŠNI ČIN SNA HRVATSKE O DRŽAVI BEZ SRBA: Kako su Amerika i njene službe organizovale pogrom našeg naroda

DANAS je nesporno da je hrvatska vojno-policijska akcija “Oluja” otpočela napadom aviona ratnog vazduhoplovstva SAD na telekomunikacione centre na Vojske RSK u noći između 3. i 4. avgusta 1995. kao i da su u operativnom štabu HV tokom “Oluje” sedeli američki oficiri. Oni su pratili dešavanja na terenu tokom cele operacije etničkog čišćenja 250.000 krajiških Srba, najvećem zločinu takve vrste posle Drugog svetskog rata.

Bil Klinton, tadašnji predsednik SAD je 2005. u memoarima pod imenom “Moj život” napisao da je “navijao za Hrvatsku” i da je dopustio američkim vojnim kompanijama da unaprede njene oružane snage, naglasivši da su on i tadašnji nemački kancelar Helmut Kol bili saglasni “da diplomatija ne može uspeti dok Srbi ne pretrpe značajne gubitke na terenu”.

Još 1991. Tuđmanova administracija i američka vojno-konsultantska firma MPRI su potpisali ugovor o obučavanju hrvatske vojske, a 15. novembra 1994. ministar odbrane Hrvatske Gojko Šušak je obnovio taj ugovor.

- Gospodo, isterajte nam Srbe iz Hrvatske, mi nemamo pitanja oko vaših uslova – rekao je Šušak američkom generalu Edvardu Vuonou iz MPRI potpisujući sporazum.

Posle toga je u Hrvatsku došlo oko 60 američkih eksperata koji su preuzeli obuku hrvatskih specijalnih snaga i gardijskih jedinica. Ugovor sa MPRI je prethodio još važnijem sporazumu potpisanom 29. novembra 1994. između ministarstava odbrane Hrvatske i SAD, u kome su bile i klauzule o obuci hrvatske vojske, učešću američkih generala u operativnom planiranju, naoružavanju, obaveštajnoj i logističkoj podršci.

U svetlu ovih podataka drugačije izgleda ono što se u Hrvatskoj danas naziva “hrvatskom pobedom” i ona više izgleda kao američka: “Oluju” su aminovale i pripremile SAD, tada jedina svetska sila i Nemačka, kao perjanica Evropske unije.

Time je tadašnji američki predsednik Bil Klinton preuzeo istorijsku odgovornost za zločin etničkog čišćenja 250.000 krajiških Srba sa prostora na kojima su oni vekovima živeli. “Olujom” je okončan višedecenijski proces genocida nad srpskim narodom na prostoru današnje Hrvatske. Taj genocidni plan je neskriveno, kao deo državnog programa NDH, nemačkog satelita, izvođen tokom Drugog svetskog rata, ali zločinački proces je počeo mnogo ranije, u Habsburškoj monarhiji. Beč je posmatrao pravoslavne Srbe sa graničarskim privilegijama i slobodama kao problem čim je prestajala potreba za njima kao krajišnicima na granici sa Osmanskim carstvom. Čim bi neki deo Vojne granice bio razvojačen, počinjao je pritisak na Srbe da prime uniju, a zatim katoličanstvo, što je automatski značilo i promenu nacionalnog identititeta. Konvertiti su često postajali srbomrsci, kao u slučaju Ante Starčevića, sina pokatoličenih Srba, ili Josipa Franka i Ivana Franka, pokatoličenih Jevreja. Oni su promovisali ideje koje će dovesti do genocida nad Srbima u NDH pod okriljem Berlina i do “Oluje”, pod pokroviteljstvom Vašingtona.

- Među kreatorima budućih zbivanja naročito mesto imali su Ante Starčević, Ivo Pilar i Ivan Frank. Starčević sa nacionalnom megalomanijom, Pilar sa geopolitikom a Frank sa antijugoslovenstvom odnosno antisrpstvom! Rezultat te geopolitike bili su Ante Pavelić i Franjo Tuđman, svaki u svoje vreme i sa zadatkom. Politika Pavelića obznanjena je rečima Mileta Budaka iskazanim 15. maja 1941. u Gospiću, da će trećinu Srba pobiti, trećinu proterati u Srbiju a ostale pokatoličiti i od njih napraviti Hrvate, a ono što preostane “biće samo zlo sjećanje na njih”. Josip Broz, Hrvat iz Zagorja, relativizovao je zatiranje Srba uz zdušnu podršku srpskih poslušnika. Pavelićeva Hrvatska uklapala se u Hitlerovu novu Evropu, Tuđmanova u (nemačku) Evropsku uniju. Vojne operacije koje je Hrvatska sprovela maja i avgusta 1995. godine protiv Krajine imale su saglasnost Amerike i njenih saveznika u Evropi. U Pavelićevoj Hrvatskoj aprila 1941. godine bilo je oko 30 odsto Srba od ukupnog broja stanovništva, iza Tuđmana je ostalo oko tri odsto. To je pokazatelj hrvatske geopolitike ostvarene za jedan vek istorije – kaže istoričar prof. dr Veljko Đurić Mišina.

Da je Klintonova administracija bila svesna da učestvuje u genocidnom procesu pokazuje sudbina vesti koje su agencije emitovale samo jednom, posle ponoći između 3. i 4. avgusta 1995. da su američki avioni uništili baterije srpske protivvazdušne odbrane na položajima kod Knina. Ta vest je ekspresno povučena na insistiranje Amerikanaca, koji su i godinama potom tvrdili da nemaju ništa sa “Olujom”, finalnim činom istorijskog procesa fizičkog uništenja, proterivanja i asimilacije srpskog naroda na teritoriji današnje Hrvatske.

Malo ko je verovao u te tvrdnje Vašigtona, a pravu buru je sa “insajderskim” dokazima izazavao Luka Mišetić, advokat generala Ante Gotovine, protiv koga je 2001. Haški tribunal podigao optužnicu za ratne zločine. Njegov advokat je uzvratio upozorenjem: “Prema nepravednoj optužbi protiv mog klijenta, postoji osnova za istragu i podizanje optužnice protiv visokih zvaničnika Klintonove administracije koji su nadgledali Operaciju Oluja”.

Haški tribunal je u prvostepenom procesu 15. aprila 2011. proglasio Gotovinu krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu za dela progona, deportacije, pljačke, razaranja, ubistva, nečovečnih dela i okrutnog postupanja, a već 16. novembra 2012. žalbeno veće ga je, misteriozno, oslobodilo svake krivice! Zagrebački “Jutarnji list” je objavio dokaze kojima je raspolagao advokatski tim Gotovine. Prema njima, posle pada Srebrenice 11. jula 1995. američki predsednik Bil Klinton je naredio snažne vazdušne udare na položaje Srba u BiH i ponudio savezništvo Hrvatskoj u slamanju RSK. Tu odluku je doneo sa najpoverljivijim saradnicima iz Saveta za nacionalnu bezbednost: savetnikom Antonijem Lejkom, ministrom odbrane Vilijamom Perijem, savetnikom za nacionalnu bezbednost Stejt departmenta Robertom Frejzerom, šefom CIA Džonom Dojčom i njegovim tadašnjim zamenikom Džordžom Tenetom. Klintonovu poruku podrške hrvatskom ministru odbrane Gojku Šušku preneo je vojni ataše u Zagrebu Ričard Herik, tada glavni operativac CIA u Hrvatskoj.

Da je “Oluja” bila udruženi zločinački poduhvat potvrdili su i transkripti sa sastanka hrvatskog državnog vrha uoči “Oluje” na Brionima 31. jula 1995. kada je Tuđman rekao: “Mi ovo trebamo rešiti na način da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu” i naglasio da Hrvatska za to ima “podršku sveta”, odnosno Amerike i Nemačke. Tuđman je u decembru 1998. zadovoljno izjavio: “Srpsko pitanje smo, dakle, rešili. Neće više biti 12 odsto Srba i devet odsto Jugoslavena kao što je bilo. A hoće li biti tri ili pet posto, ne znači ugrožavanje hrvatske države”…

- U austrougarskim planovima za Balkan bilo je mesta za nekakvu Hrvatsku, u germanskim (nacističkim) je Hrvatska imala poseban položaj. U oba slučaja to je trebalo da bude brana prema Srpstvu. U oba slučaja i Vatikan i Rimokatolička crkva bili su na dobitku. U tom kontekstu treba posmatrati istoriju južnoslovenske države. Ako prihvatimo činjenicu da su u tom projektu Slovenci i Hrvati ostvarili svoje planove i nacionalne integracije u svakom pogledu u daleko većim sistemima – nacistička Evropa ili Evropska unija – ostaje pitanje šta su za to vreme uradili Srbi? Pitanje zaslužuje traganje za odgovorima jer nam dolazi veoma neizvesna budućnost sa mogućim globalnim pretumbacijama – zaključuje prof. dr Mišina.

 

Koordinacija sa Pentagonom

Pošto su Izetbegović i Tuđman potpisali Splitski sporazum 16. jula 1995. već sledećeg dana Amerikanci su počeli da prave svoje “uporište” u vojnoj bazi Šepurine kod Zadra. Iz aviona “herkules” iskrcali su više bespilotnih letelica tipa EA-6B Prowlers i GNAT-750, poznatih kao “predator”. U Šepurinama se 20. jula 1995. Džordž Tenet, zamenik šefa CIA, sastao sa tadašnjim hrvatskim ministrom odbrane Gojkom Šuškom, šefom obaveštajne službe HIS Miroslavom Tuđmanom i generalom Antom Gotovinom. Do početka “Oluje” u Šepurinama je stalno boravilo i radilo 10 do 12 američkih i isto toliko hrvatskih oficira, a “predatori” su snimke srpskih položaja i vojnih instalacija slali američkom “Avaksu” koji ih je prosleđivao u Pentagon. U ponoć 3. na 4. avgusta 1995. hrvatskim jedinicama je naređeno da isključe na četiri sata sve telekomunikacione uređaje, dok avioni SAD ne unište sve releje Srpske vojske Krajine. Pukovnik Džon Sedler (DIA, Vojna obaveštajna služba) je u operativnom štabu HV pratio tu operaciju koja je satelitski prenošena i u Pentagon.

 

Holbruk: Nema podele Bosne

Posle neuspeha hrvatske optužbe protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde 2014. je sa dokumenata korišćenih u procesu skinuta oznaka tajnosti, a među njima je bio i stenogram razgovora specijalnog izaslanika Ričarda Holbruka sa Franjom Tuđmanom 18. avgusta 1995. u Zagrebu.

- Podržali smo vas u oslobađanju zapadne Slavonije, podržali smo vas u “Oluji”, ali sada vi poslušajte nas: ne dolazi u obzir podela Bosne, nema vojnog oslobađanja istočne Slavonije – rekao je tada Holbruk.

 

Podrška penzionisanih generala

POSLE potpisivanja ugovora sa američkom vojno-savetodavnom kompanijom MPRI u Generalštabu Hrvatske vojske bili su angažovani penzionisani generali visokog renomea: Džon Galvin, bivši komandant američkih snaga u Evropi, Karl Vuno, bivši načelnik Generalštaba kopnene vojske SAD u vreme operacija u Panami, Ričard Grifit, bivši pomoćnik komandanta američkih snaga u Evropi za obaveštajna pitanja, Džejms Lindzi, bivši komandant specijalnih snaga SAD i ekspert za sukobe niskog intenziteta, Ed Sojster, bivši načelnik Vojnoobaveštajne službe, Sent Krozbi, bivši načelnik Vojne akademije u Fort Levenvortu, kao i niz drugih nižih oficira i podoficira. Aktivnosti u Hrvatskoj između MPRI i vlade SAD koordinirao je general Džon Svol, vojni savetnik tadašnjg državnog sekretara Vorena Kristofera. U hrvatskom generalštabu je radio američki centar za komandovanje, upravljanje i koordinaciju hrvatske vojske, organi za psihološko-propagandno delovanje i Centar za obradu obaveštajnih podataka o Srpskoj vojsci Krajine.

 
Boris Subašić

 

 

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.