JEDAN od zahteva ekspertske grupe Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA) jeste da Zagreb konkuriše kod Uneska da se spomenik “Kameni cvet” Bogdana Bogdanovića i područje na kom se nalazi jasenovački memorijal nađu na Listi svetske baštine. Tako bi se Jasenovac našao rame uz rame sa jednim od simbola stradanja u Drugom svetskom ratu, logorom Aušvic.
Na listi Uneska nalazi se ukupno 1.199 primeraka zaštićene baštine i područja iz svih domena. Procedura nalaže da zahtev za upis podnese zemlja na kojoj se spomenik nalazi, zbog čega je IHRA to i zatražila od Hrvatske.
- Mora da se pripremi detaljan dosije za kandidaturu, a na državi je da podnese dosije Unesku – potvrdili su nam u ovojorganizaciji sa sedištem u Parizu.
ŠTRBAC: APSURDNO PREDSEDAVANjE ZAGREBA
SAVU Štrpca, direktora Informaciono-dokumentacionog centra Veritas ne čudi to što su Hrvati, kao domaćini IHRINOG skupa, mogli da zahtevaju da u ekspertskoj grupi za evaluaciju Jasenovca ne budu stručnjaci našeg Muzeja žrtava genocida, zbog neslaganja u karakteru logora i broju žrtava, već da Srbe predstavlja članica SNV. Ali ga čudi da je Zagreb uopšte bio domaćin zasedanja Međunarodne alijanse, s obzirom na bujanje ustaštva i revizije istorije u tekućoj godini:
- Osim rušenja pravoslavnih spomenika, pevanja ustaških himni i isticanja ustaške zastave na utakmicama, najsvežiji primer je Dan sećanja, u Vukovaru, obeležen neposredno pred zasedanje IHRA. Glavni gosti bili su crnokošuljaši i dominirala je ustaška simbolika, pa je u tom kontekstu apsurdno predsedavanje Zagreba.
Prema proceduri, samo zemlje koje su potpisale Konvenciju o svetskoj baštini i time se obavezale na zaštitu svog prirodnog i kulturnog nasleđa, mogu podneti predloge za nominacije i upis dobara sa svoje teritorije na Listu svetske baštine, a Hrvatska jeste potpisnica.
Inventar najvažnijih prirodnih i kulturnih lokaliteta unutar granica određene zemlje nalazi se na Privremenom spisku i predstavlja potencijalnu imovinu koju država članica može da predloži za upis u narednih pet do deset godina. Ali, ovaj spisak po proceduri može da se ažurira u bilo kom trenutku, što je značajno kada je u pitanju Jasenovac, koji se ne nalazi na privremenom spisku. Naime, Komitet za svetsku baštinu ne može da razmatra nominaciju za upis na Listu svetske baštine ako se dobro već ne nalazi na Privremenoj listi države članice.
Zemlja zatim mora da podnese kompletan dosije. Područja nominovana za upis ocenjuju dve nezavisne savetodavne organizacije – Međunarodni savet za spomenike i mesta (ICOMOS) i Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN), koje Komitetu za svetsku baštinu dostavljaju procene kulturnih i prirodnih lokaliteta predloženih za upis. Treća savetodavna organizacija je Međunarodni centar za proučavanje očuvanja i restauracije kulturnih dobara (ICCROM), međuvladino telo koje Komitetu daje stručne savete o konzervaciji kulturnih dobara.
Kada je lokacija nominovana i ocenjena, konačna odluka u vezi sa njenim upisom ostaje na Međuvladinom komitetu za svetsku baštinu. On se sastaje jednom godišnje da odluči koja će mesta biti i upisana na Listu baštine. Takođe, može da odloži odluku i zatraži od države članice dodatne informacije, što može da uspori prijem. Da bi bila tretirana kao deo svetske baštine, mesta moraju da imaju izuzetnu univerzalnu vrednost i ispunjavaju najmanje jedan od deset kriterijuma Konvencije o svetskoj baštini, a Jasenovac ih svakako ispunjava.
Hrvatska je do sada zaštitila deset dobara, među kojima su Dioklecijanova palata u Splitu, Nacionalni park Plitvice, gradovi Dubrovnik, Poreč, Trogir, katedrala Svetog Jakova u Šibeniku, stećci…
Drugi važan zahtev koji su stručnjaci IHRA postavili pred zvanični Zagreb jeste da omogući arheološka istraživanja na lokalitetu na kom se nekad nalazio logor. Članica britanske delegacije Džili Kar, koja je, prilikom obilaska jasenovačkog stratišta, sa članovima srpske delegacije obišla i jedine preostale autentične objekte nekadašnjeg ustaškog kazamata – bolnicu i apoteku, od skoro u vlasništvu Eparhije pakračko-slavonske, sugerisala je da se za početak izvrše neinvazivna, geomagnetna istraživanja terena. Očekuje se da bi se tako mogli naći predmeti iz svakodnevnog života logoraša, poput pribora za jelo, ali i oružja i oruđa kojima su mučeni. Nije isključeno da bi se mogli otkriti i neki zemni ostaci.
Posle Drugog svetskog rata vršeno je nekoliko planskih istraživanja terena. Prema priznatom kustosu JUSP Jasenovac Đorđu Mihoviloviću, Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača organizovala je u aprilu i maju 1946. godine iskopavanja na širem području Stare Gradiške. Pronađene su grobnice uz severozapadni i istočni bedem logora, kao i na dva lokaliteta u blizini ušća reke Struga u Savu.
U pet grobnica na lokalitetu u blizini ušća, pronađeno je ukupno 1.927 leševa, od čega 967 u četiri grobnice u tzv. Uskočkoj šumi (311 muškaraca, 467 žena i 189 dece) i 960 leševa u jednoj grobnici u šumi Međustrugovi (identifikovana je 221 žrtva). Kao uzroci smrti utvrđeni su vešanje, prostrelne rane, udaranje tupim predmetom u glavu…
Iskopavanja u manjem obimu na području Donje Gradine obavljao je i SUBNOR Bosanske Dubice, a 1964, 1965. i 1976. godine izvršena su ozbiljnija antropološka istraživanja. Godine 1976. Geodetski zavod iz Ljubljane vršio je aerosnimanje terena, koje je pomoglo kod lociranja i ekshumacija grobnica. Oosamdesetih godina prošlog veka, jednom prilikom, zbog rekordno niskog vodostaja Save, počele su da isplivavaju kosti.
Iskopavanjem od 23. juna 1964. godine pronađeni su: 76 dugmeta različite veličine i boja, 53 kašike, 11 emajliranih posuda različitih veličina, šest češljeva, pet ogledala, četiri kišobrana, tri ključa, tri porcelanske šolje, odeća i obuća, od čega nekoliko ženskih sandala i dečijih opanaka i sandala, šnale za kosu… Nešto slično očekuje se i sada. U međuvremenu, svi pronađeni predmeti čine zbirku Spomen-ustanove Jasenovac, međutim, sa najnovijom postavkom, najveći broj je u depou.
Kada su se povlačile, 1945. godine, ustaše su minirale i digle u vazduh ne samo jasenovački logor, već i veliki deo obližnjeg sela. Iz masovnih grobnica su vadili leševe i spaljivali ih. Pre toga su nekoliko puta uništavali i logorsku arhivu. Da sakriju sve tragove ipak nisu uspeli.
G.Č. – V.C.S.
Povezani tekstovi
