Zagrebačka banka traži od Jugobanke 12,8 miliona dinara na ime sudskih izdataka
JUGOBANKA nije dužna da plati 12,8 miliona dinara, odnosno 102.000 evra za troškove sudskog postupka vođenog u Hrvatskoj, odlučio je Privredni sud u Beogradu. Ovo je treća identična presuda Privrednog suda, uprkos tome što je Privredni apelacioni sud prethodne dve oborio i vratio na ponovno odlučivanje.
Zagrebačka banka prošle godine podnela je beogradskom pravosuđu predlog za izvršenje sa predlogom za priznanje strane sudske odluke. Reč je o ishodu procesa pred zagrebačkim Trgovačkim sudom iz 2014, po kojoj Jugobanka mora da isplati 808.000 kuna na ime parničnih troškova u sporu s Privrednom bankom Zagreb.
Privredni sud je sva tri puta konstatovao da se hrvatska presuda ne može priznati jer je suprotna našem javnom poretku i nema uzajamnosti u primeni Sporazuma o sukcesiji. Naime, Srbija ga primenjuje direktno i vraća Hrvatima imovinu, dok u Hrvatskoj srpske firme gube i sporove i imovinu pošto nema bilateralnog ugovora dve zemlje. I još moraju da plaćaju troškove postupka za ono što im je nacionalizovano.
- Po treći put Privredni sud ponovio je odluku, kojom iskazuje jasno zauzet stav da ne postoje uslovi za priznanje odluke hrvatskog suda – kaže Ivan Simić, pravni savetnik Jugobanke. – Nesporno je da se sudske odluke u određenim stvarima u dve zemlje međusobno priznaju, ali u pogledu primene Sporazuma o sukcesiji reciprociteta nema. U praksi je gotovo nezamislivo da prvostepeni sud po treći put istrajava u svom stavu, zato ovaj slučaj vraća nadu u pravni poredak u celini.
Inače, u istoj situaciji Privredni apelacioni sud je ranije već potvrdio odluku kojom je odbijen zahtev da se naplate troškovi postupka u Hrvatskoj od “Mladost turista”.
SUPROTNO STAVU VRHOVNOG KASACIONOG SUDA
VRHOVNI kasacioni sud (VKS) doneo je 12. novembra prošle godine zključak da se rešenja, baš kao ni presude, ne mogu dva puta ukidati i vraćati na ponovno odlučivanje, već drugi put sud mora meritorno da presudi. Zato je upitno da li bi treće po redu ukidanje od strane Privredne apelacije bilo u koliziji sa stavom VKS, kaže advokat Ivan Simić.
SVOJINU NAŠIH PREDUZEĆA “MERI” HRVATSKO MINISTARSTVO
BILATERALNI ugovor između Srbije i Hrvatske nije potreban, već Aneks G Sporazuma o sukcesiji može da se primenjuje direktno, glavni je zaključak Međunarodne konferencije održane pre dva dana u Beogradu, u organizaciji Udruženja pravnika Srbije, Instituta za uporedno pravo i Udruženja “Oduzeta imovina”.
Skupu su prisustvovali učesnici iz Srbije, BiH, Hrvatske, SAD, ali i bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri, advokati i oštećeni.
Kako je konstatovano, shodno Sporazumu o sukcesiji, imovinu koja je na dan 31. decembar 1990. pripadala srpskim pravnim licima treba vratiti u naturi, a ako to nije moguće, treba je obeštetiti. Za sprovođenje međunarodnih obaveza koje je Zagreb prihvatio nadležan je upravni organ, odnosno njihovo Ministarstvo za državnu imovinu. Zato se srpske firme koje su već izgubile postupke pred hrvatskim sudovima sada obraćaju Ministarstvu.
V. Crnjanski Spasojević
Povezani tekstovi
