Vrednost imovine koju srpska preduzeća i lokalne samouprave imaju u bivšim jugoslovenskim republikama procenjena je na stotine miliona evra
Vrednost imovine koju srpska preduzeća i lokalne samouprave imaju u bivšim jugoslovenskim republikama procenjena je na stotine miliona evra, a u Republičkoj direkciji za imovinu Srbije kažu da se većina njihovih odmarališta, hotela i poslovnog prostora nalazi u Hrvatskoj.
Direktor Direkcije Jovan Vorkapić kaže za Tanjug da je reč o nepokretnoj imovini preduzeća nekadašnjih giganata kao što su Jumko, Simpo, Prva iskra Barič, Beobanka i GP Rad, ali i manjih preduzeća, kao i o imovini lokalnih samouprava i ustanova koje je osnovala centralna vlast.
Navodi da preduzeća, uz odmarališta, imaju dosta poslovnog prostora u centru Zagreba, Zadra, Rovinja, Osijeka, a lokalne samouprave uglavnom dečija odmarališta koja su bila na nekim lepim destinacijama kao što su Rovinj, Biograd na moru, Vodice i jadranska ostva.
“Na primer, javio nam se i KP dom Sremska Mitrovica koji ima veliko odmarilište na obali Jadrana, mislim da su u pitanju Vodice. Nailazimo na imovinu za koju nikada nismo ni znali, ni pretpostavljali da su te organizacije imale”, navodi Vorkapić.
Dodaje da se, pak, još uvek nisu javila ona preduzeća i ustanove za koje se očekivalo da će se odazvati pozivu da prijave imovinu u bivšim jugoslovenskim republikama, a za koje se zna da je poseduju van Srbije.
Naime, Direkcija je 5. septembra pozvala organe i organizacije, javne ustanove i društva kapitala čiji su osnivači lokalne samouprave i autonomna pokrajina, da u roku od mesec dana dostave podatke o nepokretnoj imovini koja se nalazi na teritoriji bivših republika SFRJ.
Vorkapić kaže da Direkcija i posle tog roka svakodnevno dobija nove prijave ove imovine pa ponovo poziva na njeno prijavljivanje, jer je to u najboljem interesu zaštite imovinskih prava, zagarantovanih evropskim konvencijama i Sporazumom o pitanjima sukcesije.
“Obaveštavam ih da mogu i posle roka još da se prijave, jer je očigledno bilo potrebno malo više vremena da se sakupi dokumentacija. Dobijamo više prijava sada nego što smo dobijali tokom tih mesec dana”, navodi Vorkapić i dodaje da je do sada Direkciji pristiglo oko 120 prijava.
Upitan šta će se preduzeti nakon završetka prijavljivanja imovine, Vorkapić kaže da je Srbija potpisala Aneks G Sporazuma o sukcesiji i na taj način stala u odbranu interesa naših preduzeća, te će pozvati Hrvatsku gde je njaviše takve imovine da zaključi bilateralni sporazum sa Srbijom.
“Ukoliko ne budu želeli da zaključe bilateralni sporazum, u tom slučaju ćemo ići na arbitažu koja je je predviđena Aneksom G, odnosno čitavim Sprazumom o pitanjima sukcesije koji i kod nas, pa i u Hrvatskoj, ima snagu jaču od zakona”, kaže Vorkapić.
Izrazio je uverenje da pravo privatne svojine ne može biti ugroženo ni protekom vremena niti bilo kakvim postupcima koje je Hrvatska u prethodnom periodu preduzimala, odnosno otuđivala imovinu srpskih preduzeća, prodavala je i sticala novac.
Naglašava da ukoliko srpska preduzeća koja su ostala bez svoje imovine ne budu mogla da ih dobiju u naturalnom obliku, imaće sva prava da dobiju punu odštetu od onoga ko je tu imovinu otuđio.
Kada je reč o imovini hrvatskih preduzeća u Srbiji, Vorkapić je rekao da Hrvatska zna šta poseduje u Srbiji i lakše to može da ustanovi jer, kako je objasnio, Srbija, za razliku od Hrvatske, nije zakonom prepisala tu imovinu na sebe, već se u zemljišnim knjigama, a kasnije u katastru hrvatska preduzeća javljaju kao vlasnici.
“Vi sada da prođete kroz katastar svih gradova i mesta u Hrvatskoj nećete naći nijedan metar srpske imovine. Sve je prepisano na Hrvatsku i u međuvremenu veliki deo toga prodat. To se u Srbiji nije desilo”, rekao je Vorkapić.
Povezani tekstovi
