NA današnji dan, pre tačno tri decenije, 14. jula 1993. godine, oko osam sati, blizu mosta južno od Gline, voz prepun civila koji su putovali iz Republike Srpske Krajine, naleteo je na dve mine. Eksplodirala je samo jedna, ispod polovine prvog vagona, i usmrtila troje ljudi i 28 ranila. Kupei su bili puni žena i dece.
Voz je samo dan ranije počeo da saobraća prugama Korduna i Banije, gde je saobraćaj bio u prekidu od početka rata u Hrvatskoj. Zanimljivo je da je istog jutra isti voz nesmetano prešao istu relaciju, samo u suprotnom smeru.
Od posledica eksplozije na licu mesta izgorele su Maca Dančula (70) iz Pješčanice i Soka Roknić (43), učiteljica iz Blatuše. Nešto kasnije, u glinskoj bolnici povredama je podlegao i Janko Radujković (70) iz Brnjavca.
Pero Gvojić (36) iz Male Trepče ostao je bez obe noge, Janko Jakšić (34) iz Batinove Kose, bez jedne potkolenice, a sin poginulog Janka, Đuro Radujković (44) bez leve noge. Još 25 putnika, uglavnom žena i dece, teže i lakše je ranjeno, navode u Dokumentaciono-informacionom centru “Veritas”.
Među ranjenicima bila je i Zorana Roknić (14), kćerka izgorele učiteljice Soke. Devojčicu je eksplozija izbacila iz voza i tako joj spasla život.
Sve žrtve su srpske nacionalnosti, a u “Veritasu” objašnjavaju da za ovaj zločin niko nije odgovarao ni pred domaćim, ni pred međunarodnim sudovima.
Pola sata posle eksplozije, na mesto nesreće došli su predstavnici srpskih vlasti i Unprofora, koji su istog dana sastavili izveštaj i pod šifrom “poverljivo” dostavili komandi za Sektor Sever.
Predstavnici srpske strane procenili su da je “ova operacija vođena pod hrvatskom komandom, koja želi da destabilizuje područje”, pred najavljeno otvaranje mosta na Maslenici, 18. jula.
Povezani tekstovi
