NA hiljade ljudi koji su između 1991. i 1995. bili zaposleni na području tadašnje Republike Srpske Krajine ni posle 28 godina od okončanja sukoba ne mogu da povežu staž i ostvare pravo na penziju.
Mnoštvo njih povelo je u Hrvatskoj sudske postupke, od kojih su neki pri kraju, a sledeća instanca je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
Sve što se dešavalo u tih pet godina: upisi u matične knjige rođenih, umrlih ili venčanih, uverenje o završetku škole ili radni staž – sve se mora dokazivati i konvalidirati. Hrvatska je donela, pod međunarodnim pritiskom, Zakon o konvalidaciji još 1997, međutim, situacija je i dalje problematična.
- Juče nam je dolazila žena koja bi trebalo da ide u Grčku, da radi, ali mora da dostavi dokaze o završenoj školi – kaže Savo Štrbac iz Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”. – Za vreme rata završila je srednju ekonomsku školu u Kostajnici, ali sada neće da joj lupe apostil pečat, kojim se legalizuje međunarodna upotreba javnih dokumenata, jer je diploma izdata u RSK, koja nije bila međunarodno priznata.
Ako ne uspe da nađe duplikat završenog svedočanstva ili uverenje o završenoj školi u Kostajnici, ova žena moraće da pokrene pred hrvatskim sudom upravni spor.
Ipak, najteže je dokazati radni staž. Kako je objavio hrvatski portal “Novosti”, od 17. maja 2008. do 7. jula 2023. primljeno je 37.170 zahteva za konvalidaciju staža, od čega je 19.965 pozitivno rešeno, dok je 17.147 odbijeno. Trenutno je u postupku 58 zahteva.
Mada u nekim slučajevima postoje pisani dokazi, kao što su rešenje o rasporedu na određeno radno mesto ili rešenja o plati, Hrvatski zavod za mirovinsko osiguranje (HZMO) ih odbija jer staž, kako navode, nije bio evidentiran pri tzv. Parafondu, odnosno Penzionom fondu RSK. Ne priznaju se kao dokazi ni zdravstvene knjižice, a u nekim predmetima ni postojanje radne knjižice s upisanim i overenim stažom.
- Moja supruga, koja je radila u Opštinskom pravobranilaštvu u Benkovcu, podnela je zahtev za konvalidaciju i uz njega zdravstvenu knjižicu, koja je morala na šest meseci da bude overavana, kao dokaz da je u radnom odnosu – kaže Štrbac. – Međutim, zahtev joj je odbijen jer volšebno nije nađena na spisku Parafonda, iako njene kolege jesu.
TRAŽE NEMOGUĆE
HZMO priznaje Srbima samo radno-pravnu dokumentaciju ili dokaz da je osoba bila prijavljena u evidenciji Parafonda. To gotovo da niko nema, jer su u pitanju službene evidencije do kojih osiguranici ne mogu da dođu, a i mnogi dokazi su tokom rata uništeni.
Žena se žalila Upravnom sudu i Višem upravnom sudu i na kraju stigla do Ustavnog, koji je nižim sudovima preporučio da saslušaju svedoke i ponove postupak. Draženka Štrbac je u ponovljenom postupku našla svedoke iz Hrvatske, međutim, nijedan se nije pojavio na suđenju, već su poslali overene izjave da ona tamo jeste radila do leta 1991, a da za dalje ne znaju jer su izbegli iz Benkovca. Opština i zadarski Arhiv sudu su pak odgovorili da nema nijednog papira iz benkovačkog Pravobranilaštva, koje inače postoji od 1945.
- Upravni sud je opet odbio da joj konvalidira staž, opet smo se žalili Višem upravnom sudu u Splitu, ići ćemo i na Ustavni sud, a ako bude potrebe i na Evropski sud za ljudska prava – kaže Štrbac.
Povezani tekstovi
