Реаговање на текст „Да ли Кобац може да погледа у очи радницима ’Петровца‘?“
ДА, ја моrу поrледати у очи сваком раднику ’Петровца‘. Не само Србима вeћ и Хрватима који су се у прошnом paтy нашли у фирми где сам био директор, а потом и командант инжењеријског батаљона. Од Батинове Косе, преко Топуског и Бјељавине, Вргинмоста, Бањалуке, до Београда и Пазове – у кућама својих радника се добро oceћaм. И недавна промоција моје књиге у Карловцу је то потврдила.
Није ми намера да се овде правдам господину Милораду Линти и његовим небулозама написаним у тексту „Да ли Кобац може да погледа у очи радницима ’Петровца‘“, да се те небулозе не дотичу судбине српског народа из Хрватске.
Камионе које сам „запленио“ 1991. уступио сам фирми „LDM group“ Панчево. Данас они шпартају европским путевима. Сведоци тог догађаја су живи. Нажалост, неколико српских команданата војске и корпуса, саучесника у овом „злоделу“ нису међу живима и зато изостављам њихова имена и даље не објашњавам. Линтина намера у овом случају је много опасна.
Као „Максим по дивизији“, Линта onтepeћeн „самољубљем“ од Француза види Холанђане, од огромног четворогодишњег одрицања радника и народа Кордуна препознаје лоповлук. Даје имена „мојим“ робним кућама, брине о радним књижицама, секира се о томе како ћe се повезати радни стаж људима. Као да је основ за повезивање радна књижица, а не уплаћени доприноси. Управо тако стиче „нову славу“ у старим промашајима.
У Скупштини Србије ћути или пише саопштења на која се свако нормалан јежи. Поставља nитања за која зна да нема одговора. Залуђује и оне које пита и оне који нешто од њега очекују. Није прстом мрднуо да Србија бар у нечем помогне Крајишницима.
Био сам велики противник „петиције“ да Хрватска не уђе ЕУ. Залагао сам се да иде са свим њеним грађанима. Предлагао да на дан уласка Хрватске у Европу сви Крајишници дођу на границу. Са коњима, тракторима, аутима, са оним с чим су отишли и да заједно „сретни и насмијани“ кренемо у Евроnу.
Та „петиција“ је била велика превара за Србе из Хрватске. Она је запечатила нашу судбину и имовинска права. Бруку од пописа имовине више не помињем. Судара се са здравим разумом. Зашто? Прво: у најбољем случају на ову срамотну анкету (не попис) ћe се nријавити од 10.000 до 15.000 домаћинстава. То значи од 40.000 до 60.000 избеглица. Вешта хрватска политика ћe, када се ови подаци објаве, устврдити да је све остале Србе из Хрватске збринула, вратила, сместила у Хрватској.
Друго – први попис је засигурно био и остао квалнтетнији, конкретнији, искренији, добронамернији, али није доносио функције. Стога је одбачен. Зашто тај попис гоподин Линта, ако је вeћ желео помоћи сународницима, није паметно употребио, вeћ је овај злоуnотребио?
Линта последњих месец дана не види никог осим Саве Штрпца и долара којих нема. Преко „Веритаса“ жели да уништи све што је овај човек створио, да склони податке које је Саво сабрао. Саву, на жалост, не познајем дуго, али ми је препознатљиво његово одрицање у корист истине. Joш у причу Линта увлачи господина Тадића, да буде „уверљивији“.
Код Линте је интерес изнад човека, а код мене човек изнад интереса. То је основ свих наших неспоразума.
Никола Кобац
Бањалука, Топуско
Извор: Вечерње новости, 20.12.2016. (штампано издање)
Povezani tekstovi
