ПРВОСТЕПЕНА пресуда Албанцу са Косова и Метохије Бранку Тунићу за ратни злочин над заробљеним војницима ЈНА српске националности у загребачком логору Ракитје 1991. године, биће изречена у четвртак у Суду за ратне злочине у Београду.
Тунићу, који је био припадник хрватске оружане јединице “Зенге” суди се у одсуству, а тужилац Душан Кнежевић јуче је у завршној речи затражио да се он осуди на максималну казну од 15 година затвора.
Кнежевић је навео да је утврђено да је окривљени Тунић починио убуство војника ЈНА Марка Утржана (20) из Кикинде и затим психофизички мучио, телесно повређивао и застрашивао укупно 16 заробљених војника заточених у логору Ракитје.
- То су све били војници на редовном служењу војног рока од 18 до 21 године, глобради младићи, који нису имали никаквог ратног искуства – казао је тужилац Кнежевић. – Опкољени су касарни, предали се и положили оружје. Пописани су, радвојени Срби од других националности и 14. септембра 1991. године превезени у Ракитје, где су боравили у заробљеништву. Приложен је суду и списак ратних заробљеника на којем су и они, а који су Хрвати направили 17.9. те године. Они су и на списку касније размењених заробљеника.
Тужилац је указао да је Тунић, који је био стражар у логору, показао осионост, бахатост, упорност, безобзирност и бездушност приликом мучења заробљеника, коју је континуирано испољавао 15 дана и 15 ноћи.
- У више наврата је оштећене тукао кундаком свуда по телу, шутирао ногама, тукао гуменом палицом по длановима и табанима, скако по њима, гасио им цигарете по телу и мокрио по њима пребијеним. Највише је тучен Марко Утржан, који је био сав плав од модрица. Он се осмехом бранио од мука које је трпeо, а Тунић то није могао да поднесе, па је на њега имао највећи пик. Оштећени су испричали да су се и други после пребијања враћали модри и крвави, да су целу ноћ дрхтали и нису могли заспe – казао је тужилац. – Неки и данас због тога носе последице, имају кошмаре, не могу да спавају, а поједини су и са трајним психичким проблемима.
Тужилац је подвукао да су Тунића добро упамтили као човека који им је највише зла тамо нанео, описали су га и препознали на сликама.
Након убиства Утржана 30. септембра 1991. године, заробљеници су пребачени у други загребачки логор у Селској улица, а месец дана касније и размењени.
Пуномоћник породице Утржан и неколико оштећених тадашњих војника Душан Братић казао је у завршној речи да је право оружје слабих, којег се жртве лате након рата.
- Пресудом се не видају ране, нити враћају животи, али се превијају психичке ране, смирују душе жртава, изриче друштвена осуда злочина, која спречава освету, када се у сдуници чује “крив је”. Ако су истражни органи можда нешто пропустили, нека савест судија ништа не пропусти – рекао је Братић.
Бранилац Тунића по службеној дужности Андрија Милошевић тражио је да се његов брањеник ослободи, јер је како је рекао споран његов умишљај и свест да чини кривично дело.
- Суд треба да донесе одбијајућу пресуду за убиство Марка Утржана, јер је за то пресуђено у Хрватској. Искази сведока су различити, контрадикторни и непоуздани. У оптужници није наведено које је радње предузео Тунић – казао је Милошевић у завршној речи.
МОГУЋЕ ДА СЕ СУДИ ДРУГИ ПУТ
ТУЖИЛАЦ Кнежевић осврнуо се и на чињеницу да је Тунићу суђено у Хрватској за убиство Марка Утржана, јер одбрана наводи да му се не може два пута судити за исти злочин.
- Поступак је вођен, али не за ратни злочин, већ за убиство из нужне одбране и да је Марко напао Тунића, па овај пуцао и убио га. Суд је такве наводе прихватио, иако не одговарају чињеницама утврђеним на увиђају и ослободио га. Такву пресуду на две и по стране прихватио је Врховни суд Хрватске 2001. године. Овај поступак вођен је искључиово да би се Тунић екскулпирао, изузео сумњи и оптужби да је крив и да би то био пресуђен случај.
Тужилац је указао да то правило да се два пута не може судити за исти злочин важи само у оквиру једне државе и да може да се суди, ако је суд био пристрасан или судио са намером да се спречи ново суђење.