БРАНКО Тунић, католички Албанац, осуђен је данас у Суду за ратне злочине у Београду на 8 година затвора због почињеног ратног злочина над 16 заробљених војника ЈНА у загребачком логору Ракитје у септембру 1991. године. Он није доступан српским правосудним органима, тако да му је ова првостепена пресуда изречена у одсуству.
Ово је иначе прва пресуда за злочине у неком од логора у Хрватској током рата у првој половини деведесетих година. Ракитје је иначе био први логор формиран у августу 1991. године.
Председавајућа Судског већа судија Снежана Николић Гаротић казала је да је Тунић крив што је као припадник Збора народне гарде у сукобу ЈНА и хрватских оружаних снага, у више наврата заробљене војнике мучио, застрашивао, телесно повређивао на изразито понижавајући начин и на крају и убио Марка Утржана (20) из Кикинде.
Међутим, иако су у пресуди навели да је Тунић убио Утржана, Веће га није осудило за то дело, јер му је већ суђено у Хрватској и прихваћена је правоснажна пресуда Врховног суда Хрватске 2001. године, којом је Тунић ослобођен за ово убиство, како су они рекли у нужној одбрани.
- Окривљени је заробљене војнике тукао кундаком по телу и глави, гуменом палицом по телу, табанима и длановима, везивао их лисицама, обарао на под, где их је газио и скакао по њима, гасио им цигарете по телу, претио пиштољем и ножем, којима им је кружио око очију и по лицу – навела је судија Гаротић. – Злочин је починио са умишљајем, био је свестан да су они ратни заробљеници, а видео је и њихове године, да су то голобради младићи у развоју од 18 до 21 године. Показао је упорност, безобзирност и бахатост.
Судија је објаснила да је неспорно утврђено и да је постојао сукоб две стране, са су оштећени били војници на редовном служењу војног рока у Пречецу, где су пали у руке хрватских снага.
- Иако је био договор да се предају и да ће их пустити кућама, они су заробљени и одведени у логор Ракитје. Налазе се на списку ратних заробљеника и на списку размењених ратних заробљеника. Срби су раздвојени на једну страну, а све остале националности на другу. Мучили су их и тукли, а у свему је предњачио окривљени Тунић. Сви га описују на исти начин и препознају га на сликама – образложила је судија Гаротић, наводећи да је казна сразмерна тежини дела и броју оштећених, као и устаљеној судској пракси.
Она је подвукла да је Марко Уртжан убијен 30. септембра и уместо да га породица дочека живог и загрли, добили су његово тело у сандуку, а касније сазнали шта се догодило. Према исказима других оштећених, он је био весео и добар, али и на мети тешких напада окривљеног Тунића. Убијен је у подруму.
Сви заробљени војници српске националности били су у Ракитју од 14. септембра до 1. октобра, јер су после убиства Марка Утржана пребачени у други логор у Селској улици у Загребу. Према њиховим сведочењима ту их нису тукли и мучили. Размењени су 8. новембра 1991. године.
Војници ЈНА других националности, Муслимани, Хрвати, Албанци и Словенци, који су били у касарни у Пречесу одмах су пуштени након предаје 14. септембра 1991. године.
МЕЛЕМ НА РАНУ ЖРТВАМА
ПУНОМОЋНИК породице Утржан и више оштећених преживелих војника Душан Братић сматра да је ова пресуда мелем на рану жртвама и њиховим сродницима на који су чекали 30 година.
- Она је и друштвено-морална осуда злочина и опомена свима који би опет у ратно време могли ослободити своје злочиначке нагоне – каже Братић. – Она показује и да после дуго година самодеструкције Република Србија коначно поново има своје тужилаштво и свој, а не страни суд, и да у тим органима има људи који имају моралних закона у себи и чврст и постојан карактер кадар да се одупре сваком искушењу и притиску, и споља и изнутра, да се не суди за злочине које су извршили они који су разбијали тадашњу Југославије и животни простор на којем је живео српски народ, чиме је и све почело.
Братић наглашава да је то у условима наметнуте колективне кривице српском народу изузетна храброст и да такви људи треба да воде српско правосуђе.