АПЕЛАЦИОНИ суд у Београду осудио је осморо Срба, држављана Хрватске, на казне од пет до 20 година затвора за злочин на пољопривредном добру “Овчара”, где је 1991. године убијено најмање 200 ратних заробљеника хрватске националности.
Члановима породица жртава досуђене су милионске накнаде штете за душевну бол. У Шведској и Норвешкој двојица стражара у логору Дретељ код Чапљине осуђена су за ратне злочине над Србима у овом мучилишту.
Ово су само неки од примера процеса који су вођени на основу Закона о универзалној јурисдикцији, а који подразумева да се држављанима једне државе може судити за ратне злочине пред судовима друге државе.
Тако је хрватским држављанима у Београду суђено и пресуђено за страдање Хрвата на добру “Овчара” и тада Загреб није доводио у питање закон који, после подизања оптужнице против хрватских пилота за гранатирање колоне протераних Срба 1995. године, док су од “Олује” бежали преко Петровачке цесте и код Сводне – када је убијено 13, а рањено 24 цивила – покушава да оспори на све начине. Такође, нико није доводио у питање право Шведске и Норвешке да по истом закону терети босанске држављане за злочине током рата у БиХ.
Адвокат преживелих избеглица са Петровачке цесте Душан Братић истиче, за “Новости”, да хрватској власти није сметала универзална јурисдикција ни када је Апелациони суд у Београду пре два месеца правноснажно досудио милионске накнаде штете за душевне болове члановима породица жртава на “Овчари”.
- Хрватски судови су све захтеве за накнаду штете рањених на Петровачкој цести правноснажно одбили. Није им сметала универзална јурисдикција ни када су они недавно ухапсили на граници и судили команданту логора на Мањачи пуковнику Војске Републике Српске Лукајићу, дакле за дело на територији друге државе БиХ и држављанину друге државе – појашњава Братић.
Интересантно је да Хрватска, не само што 27 година од “Олује” није истражила злочин него је донела Закон о ништавности свих правних аката правосудних тела од бивше ЈНА до Републике Србије. Хрватска Влада је донела закључак којим налаже Министарству правде да одбија пружање правне помоћи по замолницама у предметима ратних злочина када су осумњичени високи војни и полицијски функционери Хрватске.
Тако је, на пример, Србија на граничном прелазу ухапсила Вељка Марића због злочина над Србима у 1991. у селу Растовац. Он је осуђен на 12 година затвора у Београду и омогућено му је да казну служи у Хрватској, а Загреб је 17 пута одбио да пружи помоћ у овом предмету.
Хрватске власти последњих дана чине све да умање своју кривицу јер не желе да гоне ратне злочинце. Питање које треба да се решава билатерално између две земље покушавају да пребаце на поље Европске уније, претећи да ће блокирати интеграције Србије уколико не повуче оптужницу за злочине на Петровачкој цести.
- Сви билатерални спорови треба да се решавају између држава и не треба да буду део процеса интеграција. Али, пракса је другачија и Хрвати ће сигурно покушати да нас спутавају. Надам се да ће Европска унија да их врати принципу да су билатерални проблеми одвојени од процеса проширења. Ипак, случај Бугарске и Македоније показује да билатерални спорови могу да спутавају земље које желе у ЕУ. Уколико до тога дође, почиње игра без граница, где свака земља чланица може да блокира кандидата из разних разлога – објашњава, за “Новости”, Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику.
БРИТАНЦИ СУДЕ НЕМЦИМА
ЈЕДАН од аргумената који потеже Загреб је да државе Европске уније имају законе о универзалној јурисдикцији, али се они не односе на сукобе у којима су те државе биле актери, него на неке друге, далеке сукобе – лако се може демантовати. На пример, Велика Британија има одговарајући закон о надлежности над ратним злочинима извршеним у Немачкој за време Другог светског рата, а она је учествовала у тим сукобима.
ШТА ПРЕДВИЂА ЖЕНЕВСКА КОНВЕНЦИЈА
УНИВЕРЗАЛНА јурисдикција, коју у свом законодавству има и Хрватска, као и већина светских држава, међународна је обавеза јасно прописана Женевском конвенцијом. Управо Четврта женевска конвенција о заштити грађанских лица за време рата, од 12. августа 1949, одредбом члана 146. заповеда да је “свака страна уговорница дужна да проналази лица осумњичена да су извршила или да су наредила да се изврши злочин и у обавези да их изведе пред сопствене судове, без обзира на њихово држављанство”.
С. Ј. МАТИЋ / С. РОВЧАНИН ТОМКОВИЋ