Srbija dobija prvo obeležje u spomen ubijenima u RSK 1995. U planu dve lokacije: Tašmajdanski park i prostor na ušću Save u Dunav
SRBIJA će uskoro dobiti prvi spomenik posvećen žrtvama hrvatske vojne akcije “Oluja” 1995. godine, a obeležje će biti podignuto na beogradskom Ušću ili kod Crkve Svetog Marka, saznaju nezvanično “Novosti”.
Kako prenose naši izvori, predlog za podizanje ovog belega patnje našeg naroda biće prosleđen Skupštini grada Beograda i očekuje se da bude otkriven najkasnije do avgusta, kada se navršavaju dve decenije od ubistva 1.900 i progona više od 200.000 Srba iz Tuđmanove Hrvatske.
Izvori “Novosti” tvrde da ovu ideju podržavaju predstavnici Vlade Srbije, gradskih vlasti i čelnici udruženja Srba iz Hrvatske..
SKROMNA OBELEŽjA
SPOMENIK žrtvama “Oluje” biće prvo ovakvo obeležje u Beogradu. Skromni memorijal podignut je u sećanje na nestale osobe u periodu od 1991. do 1999. godine na Tašmajdanu, kao i spomen-ploča u čast poginulih u ratovima devedesetih na Savskom trgu. Uz to, glavni grad ima još nekoliko spomen-česama i tabli postavljenih u znak sećanja na poginule vojnike, koje su mahom podizala udruženja boraca.
Da je Srbija više puta propustila da se na dostojan način oda počast žrtvama ratova devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije slažu se sagovornici “Novosti”, koji napominju i da je vreme da se podigne ovakav memorijal.
Istoričar Čedomir Antić iz Naprednog kluba podseća na činjenicu da je “Oluja” najveće etničko čišćenje zabeleženo u Evropi posle Drugog svetskog rata i da zaslužuje dostojno obeležje u Beogradu.
- Sasvim je logično da ovakav zločin u kom su nastradali uglavnom civili dobije i dostojno spomen- beležje – kaže Antić. – Činjenica je i da bi država trebalo da stane iza ove ideje i da pozove i druge ustanove i organizacije da je podrže. Takav spomenik treba da postoji u Srbiji, kada je već to nemoguće u Hrvatskoj. Takođe, dobro bi bilo pokrenuti inicijativu da slično obeležje bude podignuto i u Banjaluci
Antić smatra i da je veoma važno da budući memorijal svojim izgledom i veličinom “ne bude sramotan”, ali i da reči koje budu na njemu ispisane, odražavaju pravu sliku događaja.
- Važno je i da se na njemu nađu imena svih poznatih žrtava i da se jasno napiše da je reč o ubijenim Srbima – ističe Antić.
Da je Srbiji potreban dostojan spomenik žrtvama ratova devedesetih, smatra i Savo Štrbac, prvi čovek organizacije “Veritas”. On podseća da bi bilo idealno da buduće obeležje bude sastavni deo šireg projekta “Srpski memorijal”, čija je ideja ne samo odavanje počasti, već i istraživanje i rad na negovanju uspomene na sve srpske žrtve u 20. veku.
- Ideja je da “Srpski memorijal” čini ne samo spomenik, već i odgovarajuću zgradu u kojoj bi bila smeštena ustanova koja bi se bavila istraživanjem svih materijala o stradanju našeg naroda – kaže Štrbac. – Oko ove ideje okupljen je veliki broj istoričara i javnih ličnosti, a ima i podršku predsednika Republike i patrijarha Irineja.
Povezani tekstovi
