Nejasne presude privrednog apelacionog suda u Beogradu zbunjuju javnost
SRBIJA je jedna od retkih zemalja u kojima ne samo što različiti sudovi donose različite presude u istovrsnim slučajevima, nego to čine i dva veća u istom sudu. Privredni apelacioni sud u Beogradu odbio je žalbu Jugobanke a. d. u stečaju, kojom je tražila da ne prizna odluku prvostepenog suda o prinudnoj naplati sudskih troškova za spor izgubljen u Hrvatskoj. Nedavno je isti sud, samo drugo veće, doneo potpuno suprotnu odluku u slučaju “Mladost turista”.
I “Mladost turist” i Jugobanka, baš kao i sve ostale srpske firme, banke i opštine koje su tražile povraćaj imovine koja im je konfiskovana devedesetih, izgubile su spor, a Jugobanka je sada ostala i bez 3.100 evra. Toliko su, naime, iznosili sudski troškovi za samo jedan u nizu izgubljenih sporova koje je ova banka vodila u Hrvatskoj.
Privredni apelacioni sud je u obrazloženju presude konstatovao da ne postoje formalni razlozi za nepriznanje hrvatske presude, i da Jugobanka nije dokazala da je takva odluka suprotna Ustavu i javnom poretku Srbije. Isti sud je nedavno, odlučujući da se u slučaju “Mladost turista” ne mogu priznati troškovi od 82.000 evra za izgubljeni sudski postupak u Makarskoj, u obrazloženju naveo da bi to bilo u suprotnosti sa našim pravnim poretkom, jer ne postoji uzajamnost između Srbije i Hrvatske kada je reč o sporovima u vezi sa imovinom.
U čemu je razlika između “Mladost turista” i Jugobanke u očima srpskog pravosuđa, ostalo je nejasno, ali problem nastaje u svim sledećim predmetima – kako će privredni sud presuđivati kada dođu na naplatu ostali izgubljeni sporovi za srpsku imovinu u Hrvatskoj? Ukoliko odluke budu nalik ovoj u predmetu Jugobanke, naše sudstvo će legalizovati hrvatsku otimačinu srpske imovine i uz to još dozvoliti i plaćanje milionskih troškova Hrvatima.
- U Hrvatskoj se vodi oko 170 postupaka za povraćaj srpske konfiskovane imovine, i svi zahtevi listom su odbijeni. U pravnom poretku Srbije, značajan broj odluka na drugi način tretira ovo pitanje i dosuđuje vraćanje imovine rezidentima Hrvatske ili obavezu isplate obeštećenja. Iz toga se može zaključiti da su strane sudske odluke čije se priznanje traži suprotne našem javnom poretku, jer nema uzajamnosti – kaže advokat Ivan Simić.
Mada, kako kaže, iznos koji je skinut sa računa Jugobanke nije velik, ovakva neujednačenost u postupanju suda ne samo da nije dobra za pravni poredak Srbije, već dodatno obeshrabruje i otežava položaj našim tražiocima pravne zaštite u Hrvatskoj.
- Mora se imati u vidu konzistentnost u postupanju hrvatskih sudova, ne samo u pogledu postupaka za povraćaj konfiskovane imovine, već i drugih, kao što su, na primer, oni koji se odnose na staru deviznu štednju i mogućnost vođenja posebnih postupaka na tu temu u Hrvatskoj. Postavlja se pitanje zašto naši sudovi ne mogu imati ujednačen stav u pogledu ovog pravnog pitanja – kaže Simić.
NOVA ŠANSA ZA NAŠE FIRME
EVROPSKI sud za ljudska prava u Strazburu zauzeo je lane stav da se Sporazum o sukcesiji ne može primenjivati direktno, bez bilateralnog ugovora. Naše sudstvo zauzelo je prethodno suprotan stav i shodno tome vraćalo imovinu hrvatskim firmama. Zato Simić smatra da sada ima osnova za obnovu postupaka i da je “loptica” u rukama Ustavnog suda.
V. Crnjanski Spasojević
Povezani tekstovi
