Hrvatska svojim građanima koji su proterani tokom rata nije vratila ništa od njihove imovine. Samo za penzije duguje se milijardu evra, a tu su još i kuće, stanovi, imanja, štednja
SRBI iz Hrvatske, 22 godine od okončanja rata, i dalje vode u Zagrebu i drugim gradovima mnoštvo sporova zbog prava koja su im uskraćena tokom rata devedesetih, i većinu njih – gube. Nisu to samo sporovi vezani za neisplaćene penzije između 1991-1998, koje su se poslednjih dana našle u fokusu, već i u vezi sa stanarskim pravom i izgubljenom imovinom, vrednom 35 milijardi dolara.
Ovaj iznos je, kako za “Novosti” potvrđuje Savo Štrbac, prvi čovek Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”, bio naveden i u srpskoj kontratužbi protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde.
Buru u javnosti izazvao je stav Međunarodne organizacije rada (ILO), da Hrvatska nije dužna da isplati Srbima penzije koje im duguje, jer su novac već dobili iz “parafondova RSK”. Tako bi Zagreb bio amnestiran od isplate najmanje milijardu evra, bez kamata, za 22.000 penzionera iz RSK. Mada ovaj stav nikoga ne obavezuje, kako kaže Štrbac, on će dati legitimitet odlukama hrvatskog pravosuđa, koje ionako odbija Srbe u dugim i izuzetno komplikovanim, četvorostepenim postupcima.
Prema ranijim procenama, čak 50.000-60.000 penzionera očekuje prosečno 81 neisplaćenu penziju.
- Kada je, 2012. godine Milanović došao na vlast, formirana je mešovita srpsko-hrvatska komisija, koja se nekoliko puta sastala. Hrvati su u startu rekli da se govori o 12.000 penzionera o čijem se obeštećenju može pregovarati, a koji nisu iz RSK – kaže Štrbac.
Od toga, međutim, nije bilo ništa i većina ima “rupe” u primanjima čekova. U međuvremenu, neki su stekli pravo na “mirovinu” u Srbiji, pa mogu da biraju da li žele da im primanja u celini isplati jedna od ove dve države, ili da svaka isplati iznos proporcionalan radnom stažu ostvarenom u toj republici.
Mnogi Srbi koji su pre egzodusa živeli u društvenim stanovima u Hrvatskoj takođe imaju problem da ostvare stambeno pravo. Procene su da su Srbi živeli u 40.000-50.000 stanova, ali su sudovi pozitivno odgovorili na jedva 2.000 zahteva. Uslovi za ostvarenje stambenog prava su vrlo rigorozni jer podrazumevaju da osoba ne sme da stekne niti nasledi bilo kakvu nekretninu, a i kad dobije stan, još teže, gotovo nikako, ne može da ga otkupi. Procenjena vrednost izgubljenih stanova, kaže Štrbac, je oko tri milijarde evra.
- Mali je procenat onih koji su uspeli da dobiju sredstva za obnovu kuća, a broj ljudi koji se iz Srbije vraćaju u Hrvatsku u odnosu na one koji iz Hrvatske poslednjih godina odlaze, takođe je u padu – dodaje predsednik “Veritasa”.
Prema hrvatskim podacima, od 2002. godine, od kada Hrvati prate migracije, oko 15.000 ljudi vratilo se u nekadašnju domovinu, dok je 37.000 iz nje otišlo. Prema tvrdnjama Udruženja Srba iz Hrvatske, privatna imovina koju su Srbi tamo imali vredna je više desetina milijardi evra. To uključuje ne samo kuće, njive, šume, stoku, već i stanarska prava, dinarsku i deviznu štednju. Popis imovine izbeglih organizovalo je Odeljenje za sukcesiju Saveznog ministarstva pravde SRJ i on je završio u Ministarstvu finansija.
Srbi su u Hrvatskoj imali 600.000 hektara zemljišta, oko 18 miliona kvadrata građevinskog prostora, 14 miliona stambenog i četiri miliona poslovnog. Ljudi su ostali i bez 400.000 poljoprivrednih mašina, 64.000 vozila, 440.000 opremljenih soba, kuhinja i kupatila, 760.000 raznih aparata i tehničkih uređaja, skoro milion grla stoke…
ODUGOVLAČENjE
SVA imovinska prava trebalo je da budu rešena Bečkim sporazumom o sukcesiji iz 2001. godine – aneksima G (imovina) i C (penzije). Aneks G predviđa vraćanje stanja na dan 31. decembra 1990. Zagreb, međutim, pregovore već godinama prolongira, a Komisija za sukcesiju zaseda retko.
V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ
Povezani tekstovi
