Kordoni policije obezbeđivali skup u Lici povodom obeležavanje 73. godišnjice ustanka protiv fašizma. Kada je skup kraj spomenika Vanje Radauša završen, čule su se ustaške pesme i Tompsonovi „hitovi“
U ličkom selu Srb, gde je u nedelju obeležena 73. godišnjica početka ustanka naroda tog kraja, jake snage policijskih specijalaca razdvajale su učesnike proslave i desničare koji su se okupili u centru mesta. Kordoni policije sprečili su incidente, a među onima koji su protestovali što narod ovog kraja organizuje proslavu bili su i predstavnici braniteljskih udruženja.
Proslavi kraj spomenika Vanje Radauša prisustvovali su i bivši hrvatski predsednik Stipe Mesić i predsednik SNV-a Milorad Pupovac, koji su istakli da je u tom kraju počeo otpor protiv fašizma koji su predvodili Srbi i Hrvati. Pupovac je rekao da će veći odjek u medijima imati protesti koji se istovremeno događaju „u rupi“, aludirajući na nekoliko stotina okupljenih desničara koji su u centru Srba slušali Tompsonove pesme i izvikivali „dole četnici“.
- Jasno treba reći da su narodi sa ovog područja zajedno krenuli u borbu. Zajedno su oslobodili Drvar da bi u njega mogao doći Josip Broz Tito. A iako nekima to danas ne vredi da se govori, treba znati da u Drvar nije došao Draža, nego Joža – rekao je Milorad Pupovac, uz gromoglasne aplauze na svako pominjanje Titovog imena.
Stipe Mesić je rekao da je NDH bila država nastala na zločinu, a posebno je osudio Katoličku crkvu, rekavši da je aktivno učestvovala u minorizovanju ustaških zločina:
- Crkva i danas demonizuje sve što se događalo posle 1945. godine. Odnosi se to i na ćirilicu, koja je bila zabranjena u NDH, a danas jedan biskup govori kako je današnja vlast zločinačka i nenarodna – rekao je Mesić.
Obeležavanje Dana ustanka u Srbu obnovio je pre četiri godine hrvatski predsednik Ivo Josipović, otkrivajući obnovljeni spomenik Vanje Radauša „Spomenik ustanku“. U Jugoslaviji je 27. jul bio zvanični praznik Dana ustanka naroda Hrvatske, ali je devedesetih godina prošlog veka ukinut. Od tada se istoričari spore oko toga što se u Srbu dogodilo pre 73 godine.
Za desničare reč je o četničkom pokretu koji je bio usmeren protiv Hrvata, dok Goran Hutinec sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu kaže da je ustanku naroda u Srbu prethodilo ustaško nasilje u tom kraju. Koljačke akcije sprovodio je Vjekoslav Maks Luburić, a posebno su stradali Srbi u selima Suvaja, Osrednjak i Bubanj. Ustaše su ubijale i žene i decu, a muškarce koje su ulovili poslali su u logore u okolini Gospića i na Pag, gde su većinom bili ubijani.
- Ustaško nasilje koje je kulminiralo u julu dovelo je do ustanka srpskog stanovništva u samom središtu teritorije NDH – kaže Hutinec. – Prvog je dana ustanka zauzet Srb, a kasnije su počinjeni zločini i u srpskim i u hrvatskim selima.
Uoči nedeljne proslave predsednik Hrvatske stranke prava Danijel Srb, koja inače nema nikakav uticaj na hrvatskoj političkoj sceni, rekao je da je civilizacijski nedopustivo slaviti taj događaj. „To je veličanje etničkog čišćenja i genocida“, smatra Srb.
Istovremeno, povodom 71. godišnjice odlaska veće organizovane grupe Istrana u narodnooslobodilačku borbu, pod vođstvom narodnog heroja Joakima Rakovca, u Rušnjaku u Istri u nedelju je održan skup kojem je prisustvovao i hrvatski predsednik Ivo Josipović:
- Tolerancija i međusobno razumevanje bit su uspeha Hrvatske. Vrednosti za koje su se ljudi borili i u Drugom svetskom ratu su demokratija, sloboda, međusobno razumevanje i suživot – istakao je Josipović.
“NAJBOLNIJA RANA“
Dok su Pupovac i Mesić govorili u Srbu u Boričevcu kod Donjeg Lapca okupili su se pripadnici Zajednice povratnika Hrvatske i Udruženja Ličana, tvrdeći da je 27. jula 1941. počinjen genocid nad Hrvatima čije se posledice i danas osećaju. Skupu je prisustvovao i ličko-senjski biskup Mile Bogović koji je uz puno ironije govorio o „prvoj pušci iz Srba“, ocenivši da je reč o „najbolnijoj rani koja boli celo telo Hrvatske“.
Povezani tekstovi
