OD šest osoba stradalih u Hrvatskoj devedesetih godina prošlog veka, čiji su posmrtni ostaci identifikovani između 19. i 23. februara ove godine u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu, troje su Srbi, potvrđeno je za “Novosti” iz više izvora. Njihova imena još nisu saopštena.
Kako nezavnično saznajemo, porodice ovih Srba žive na teritoriji Hrvatske, pa niko iz naše zemlje nije pozvan na identifikaciju.
Otkad je Hrvatska donela Zakon o osobama nestalim u domovinskom ratu, 2019. godine, ona ne poziva predstavnike srpske Komisije za nestale na monitoring, već samo na identifikaciju članove porodica preminulih ukoliko žive u Srbiji. Tako naši organi posredno dobijaju podatke. Od tada se i broj prepoznavanja smanjuje.
Do 2019. na identifikacijama u Zagrebu, uz prisustvo predstavnika srpske Komisije, identifikovano je godišnje u proseku 50 do 60 osoba srpske nacionalnosti, dok je 2019. taj broj iznosio 24. Naredne godine nije bilo identifikacija, 2021. bile su četiri, a 2022 – sedam. U zagrebačkom Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku nalazi se neidentifikovano još oko 850 tela, od čega se procenjuje da su bar polovina Srbi.
Tela tri osobe čiji su posmrtni ostaci prepoznati 19. februara, pronađena su i ekshumirana na području Ličko-senjske i Zadarske županije, dok su 23. februara identifikovane dve osobe, pronađene i ekshumirane na području Sisačko-moslavačke županije, kao i jedna čiji su zemni ostaci preuzeti s područja BiH. U ovom poslednjem slučaju, prema rečima Save Štrpca iz beogradskog Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”, u pitanju je najverovatnije osoba hrvatske nacionalnosti.
- Identifikovali smo šest osoba nestalih u domovinskom ratu, čime su njihove porodice, nakon više od tri desetljeća, pronašle svoj mir i imaće mesto na kojem mogu zapaliti sveću svojim najmilijima, što zaslužuju sve porodice i svi naši nestali.
U Beograd je vest o identifikacijama tela stigla sa nekoliko dana kašnjenja.
- Kada se pročulo, zvalo nas je puno ljudi da vidi da li smo utvrdili njihov identit – kaže za “Novosti” Savo Štrbac. – Uputili smo ih na Komisiju za nestale u Zagrebu, međutim tamo im je rečeno da nisu nadležni da daju informacije. Za sada i mi znamo da je troje identifikovanih srpske nacionalnosti i njihova imena su odmah izbrisana sa jedinstvenog spiska nestalih u regionu, a biće poznata za dan ili dva.
Štrbac još dodaje da im je iz dosadašnje prakse poznato da Hrvatska, kada utvrdi identitet stradalih građana hrvatske nacionalnosti, odmah objavi imena. Kada su u pitanju ubijeni Srbi, obično navode “žrtve stradale u domovinskom ratu”. Kao takve ona vodi i ubijene Srbe koji su živeli na njenoj teritoriji, pa Zagreb traga ukupno za još 1.797 ljudi.
U proteklih osam godina, kako su objavili tamošnji mediji, sprovedena su istraživanja na 387 lokacija i pretraženo je više od 900.000 kvadratnih metara terena. Pronađene su tri masovne i niz pojedinačnih grobnica i identifikovane 263 osobe. Od toga su jedan broj srpski civili, ali koliko ih je tačno – ne zna se.
Inače, u regionu se traga za još skoro 10.000 nestalih, od čega su nešto više od trećine Srbi.
NAGRADA I KAZNA
ZAKONOM o osobama nestalima u domovinskom ratu Hrvatska se obvezuje da će tražiti nestale i kada oni nemaju živih srodnika. Zakon predviđa nagradu za one čije informacije dovedu do rešavanja pojedinačnih sudbina, ali i prekršajne kazne za one koji skrivaju podatke. Ovim zakonom jednostrano je suspendovan sporazum i protokol o saradnji između Srbije i Hrvatske iz 1995. i 1996. Od tada nema mogućnosti da srpska strana prati šta rade institucije u Hrvatskoj.
Povezani tekstovi
