ПОМЕНОМ и полагањем венаца, у Комленцу код Козарске Дубице, родном месту народног хероја, мајора ЈНА Милана Тепића, обележена је 32. годишњица од његове погибије у Бјеловару.
Не желећи да непријатељу препусти 170 тона муниције и убојних средстава, 29. септембра 1991, пред налетом 2.000 хрватских “зенги” свесно се жртвовао и дигао је у ваздух централно складиште борбених средстава у Беденику код Бјеловара спречивши тако да их хрватске паравојне снаге искористе против Срба.
- Једном људи дају реч – она остаје или се погази. Ја сам дао реч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко – написао је у последњем писму мајор Тепић.
Дан сећања на народног хероја мајора Милана Тепића део је програма обележавања Септембарских дана одбране Козарске Дубице од хрватске агресије 1995. Њему у част, РС је установила Орден за посебне заслуге у рату,
Са њим, у легенду се винуо и војник Стојадин Мирковић (19) из Горњих Лесковица подно Повлена, код Ваљева. Са групом војника он је обезбеђивао складиште. Када је све постало безизлазно, Тепић је наредио војницима да се повуку. Сви су наредбу послушали, сем Стојадина… На гробљу у Доњим Лесковицама, где почива, одржан је помен, а потом су на спомен-бисту Стојадину Мирковићу, који је прозван Синђелић са Повлена, у дворишту сеоске школе, цвеће положили његова мајка Анка, породица, представници Војске Србије, Града Ваљева и удружења ратних добровољаца. Постхумно, Стојадин је одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.
Povezani tekstovi
