Рат на подручју Републике Хрватске од 1991. до 1995. оставио је у неизвесности више хиљада породица које су изгубиле своје најближе
Рат на подручју Републике Хрватске од 1991. до 1995. оставио је у неизвесности више хиљада породица које су изгубиле своје најближе. Породице несталих од самих почетака трпе страх и патњу због неизвесности шта се догодило њиховим члановима који протоком времена не јењавају. Напротив, бол због нестанка члана породице, с временом оставља све дубље последице на породицу, а на крају и на само друштво – записано је у Основним информацијама четвртог издања “Књиге особа несталих на подручју Републике Хрватске”, промовисане у Загребу у октобру прошле године.
Књига је настала у сарадњи Управе за заточене и нестале Министарства бранитеља и Хрватског Црвеног крижа, уз проверу и сагласност Црвеног крста Србије, те Комисије Владе Републике Србије за нестала лица и у консултацији с Међународним одбором Црвеног крста.
Ово, четврто издање Књиге садржи одвојене пописе: попис 1.716 особа несталих на подручју РХ и попис 422 особе за које се зна да су смртно страдале, али није познато где су њихови посмртни остаци, што укупно чини 2.138 нерешених случајева (стање на дан 1. маја 2015).
Пошто у Књизи није наведена национална, војна и државна припадност пописаних особа, “Веритас” је извршио анализу и овог (као и претходних) издања, чије основне резултате износим у наставку.
Упоређивањем пописа несталих из ове Књиге с “Веритасовом” евиденцијом (евиденција је шири појам од списка несталих), на којој се у време анализе (јун 2016) налазило 1.859 имена несталих, “Веритасову” евиденцију пролазило је 695 особа са пописа несталих и 261 особа са пописа захтева за тражење посмртних остатака, из чега произлази да се са “Веритасове” евиденције 956 особа налазило у тој књизи, а чак 903 није.
По ставу “Веритаса”, нема суштинске разлике између категорије несталих и извештаја о смрти из простог разлога што је крајњи циљ да се пронађу посмртни остаци и једних и других и предају њиховим породицама ради сахране и коначног решења потраге.
Анализом оба пописа из Књиге по времену нестанка/смрти, произилази да их је 1991. нестало 1.305, од чега се са “Веритасовом” евиденцијом преклапа 321 име, а да их је 1995. нестало 596, од чега се са Веритасвом евиденцијом преклапа 546, док се на остале ратне године односи 238, од чега се са “Веритасовом” евиденцијом преклапа 89 имена.
По логици ствари, остали са пописа из Књиге требало би да буду предмет тражења хрватске стране. Али није баш тако.
Наиме, “Веритас” је био у прилици да анализира и списак несталих који је Хрватска доставила Међународном суду правде (МСП) уз свој одговор на контратужбу Србије, који је у суду примљен у децембру 2010, на ком се налазило укупно 1.024 особе.
На овом хрватском списку се налазила 831 особа са пописа несталих и осам са пописа захтева за тражење посмртних остатака из Књиге, из чега произлази да се са хрватског списка укупно 839 особа налази у Књизи.
Анализом оба пописа из Књиге по времену нестанка/смрти, произилази да се од 1.305 несталих у 1991. са хрватским списком преклапа 774, а од 159 несталих из 1992. да их се са хрватским списком преклапа 49, док се 675 несталих у осталим ратним годинама, са хрватским списком преклапа 18 имена.
С обзиром на то да су Управа за заточене и нестале и ЦКХ, главни креатори пописа из Књиге, логично је закључити да су сви са хрватског списка несталих и ушли у ту књигу.
Упоредном анализом списка несталих РХ, “Веритасове” евиденције и пописа из Књиге, дошли смо до следећих резултата: 56 имена из оба пописа у Књизи налазе се и на хрватском списку и на “Веритасовој” евиденцији; 365 имена из оба пописа у Књизи нема ни на хрватском списку ни на “Веритасовој” евиденцији.
Чија су тражења тих 365 особа које се налазе у Књизи, а нема их ни на хрватском списку ни на “Веритасовој” евиденцији?
Гледајући националну припадност само по именима и презименима (“одокативна метода”), међу њима има разних националности, с тим да би Срба могло бити најмање трећина.
Зашто се 913 особа са “Веритасовог” списка несталих није нашло у Књизи?
Управо из разлога што се спискови за Књигу несталих сачињавају по правилима МКЦК, а то значи да ће се и у некој наредној књизи, као и у досадашња четири издања, наћи само имена оних за које су чланови њихових породица код надлежног Црвеног крста (националних или међународног) отворили захтеве за тражење, односно захтеве за тражење њихових посмртних остатака.
Породице несталих особа имају право сазнати истину о судбини својих најмилијих, друштво има правну и моралну обавезу помоћи им у њиховом трагању. То је могуће само уз активну сарадњу породица несталих са надлежним организацијама и институцијама.
Међународни дан несталих (30. август) је прилика и да се јавност барем једном годишње подсети на патњу и бол чланова породица несталих и како их свака информација о судбини њихових најмилијих може лишити барем незвесности.
