D.I.C. Veritas

Večernje novosti, 30.08.2018, Srbi plaćaju čišćenje zapaljenih kuća u Hrvatskoj

Srbima koji su za vreme rata izbegli iz Gospića stiglo obaveštenje kojim ih vlasti ucenjuju. Ako odbiju, opština će prodati plac da namiri trošak

UDRUŽENjE Gospićana “Nikola Tesla” poslalo je preko poslanika Miodraga Linte peticiju šefu srpske diplomatije Ivici Dačiću, kojom traži pomoć i zaštitu. Njih 150 dobilo je, a još toliko očekuje, obaveštenja iz Gospića da moraju ili sami da uklone šut od kuća koje su im hrvatske formacije minirale i zapalile u periodu od 1991. do 1993. ili da plate opštini za te usluge 2.500 evra. U suprotnom, čeka ih sudbina Radeta Komlenca iz Kusonja, kod Pakraca, kome su Hrvati srušili kuću, a onda uzeli plac da namire troškove raščišćavanja!

- Komlenac je imao kuću koja se našla na prvoj liniji fronta – kaže Savo Štrbac iz “Veritasa”. – Kada su Hrvati krenuli u čišćenje srpskih sela, Srbi su pripucali, pa su se ovi sakrili u tu kuću i njih 20 je izginulo, a da Komlenac o tome nije imao pojma jer je izbegao.

Nije znao ni da su dve godine kasnije porodice i prijatelji ubijenih Hrvata došli da u kući održe pomen, ali je neko objekat minirao, pa je opet bilo mrtvih i ranjenih, a kuća se obrušila. Lokalne vlasti pozvale su preko oglasne table vlasnika da ukloni šut, pa pošto se on nije javio, čišćenje terena platila je opština i pokrenula sudski spor. Presudu u svoju korist opet je okačila na oglasnu tablu, a u postupku izvršenja oduzela je Komlencu plac i poklonila ga Katoličkoj crkvi.

- Za sve ovo Komlenac je saznao tek kada je tražio da mu se, po hrvatskim zakonima, kuća obnovi – kaže Štrbac, i dodaje da bi ista sudbina mogla da zadesi i Gospićane.

Osamdesetdvogodišnjem Bogdanu Počuči i dvojici njegove braće zahtev za rušenje ostataka roditeljskog doma stigao je ovih dana. Počuča kaže da nema nameru da plati.

- Iza pokojnog oca ostale su mi zidine krasne vile, jer su kuću minirali, pa sad traže da mi plaćamo uklanjanje cigala. To je cinizam, fašizam i ustaštvo! Neću da platim ništa, neka mi uzmu i plac! Tamo se ne vraćam, ne želim sa njima da delim ovo parče života što mi je ostalo.

Počuča je izbegao 1991. prvo u Udbinu, u RSK, a zatim u zbegu, u vreme “Oluje”, u Srbiju. Poznanik mu je rekao da beži iz svog stana u Gospiću jer će ga te noći uhapsiti, i da ne nosi sa sobom ništa:

- Uzeli su mi sve, i stan, i pokretnosti, i zubno zlato. Nisam 12 godina uspevao da dobijem penziju. Bio sam na poternici iako nikada nisam bio ni u jednoj vojsci. Bio je to konačan pogrom, koji je počeo još 1941, kad su mi u Jadovnu ubili majku sa bratom i sestrom u naručju!

Milo Raičević, nekadašnji profesor i direktor škole iz Gospića čeka da mu stigne obaveštenje o rušenju.

- Dopis su dobili moj zet, komšije, poznanici. Jedan se uplašio jer hoće da proda plac, pa je sam angažovao raščišćavanje i platio 2.500 evra. Ja te pare nemam, a i da imam neću da dam. Niko mi se nije izvinio što mi je srušio kuću i uništio život – kaže Raičević.

Iz Hrvatske je otišao posle akcije “Medački džep”, u septembru 1993, kada je hrvatska vojska ubila 88 ljudi u ličkim selima, među kojima 26 starijih od 60 godina. Za ove zločine pokrenut je proces hrvatskim generalima Rahimu Ademiju i Mirku Norcu, dok je Janko Bobetko umro. Ademi je oslobođen, a Norac osuđen na minimalnih šest godina.

- Danas su sela “očišćena” od Srba prazna. U Čitluke, Počitelj i Medak vratilo se samo nekoliko starih da umru – kaže Raičević.

DA PLATI ONAJ KO JE RUŠIO

U HRVATSKOJ je ostalo 22.000 ruiniranih i devastiranih srpskih objekata, kaže Štrbac:

- Mali broj Srba uspeo je da dobije obnovu kuće po hrvatskom zakonu, jer su uslovi bili rigorozni. Slažem se da su ruševine nebezbedne i izvor zaraze, ali njihovo čišćenje treba da finansiraju oni koji su ih srušili, a Srbi da dobiju nove kuće ili odštetu.

 

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.