Međunarodni sud pravde u Hagu objaviće u utorak 3. februara presudu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid izvršen na hrvatskoj teritoriji od 1991. godine i 1995. godine. Kakvu presudu očekujemo
Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu objaviće u utorak 3. februara presudu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid izvršen na hrvatskoj teritoriji od 1991. godine i 1995. godine.
Očekuje se da će sud najpre izreći svoju odluku povodom tužbe Hrvatske protiv Srbije koja je podneta 1999. godine, a potom i povodom protivtužbe Srbije protiv Hrvatske iz 2009. godine.
Presuda MSP će biti konačna, jer na nju ne postoji pravo žalbe, a države će biti u obavezi da po njoj postupe.
Šef srpskog pravnog tima Saša Obradović rekao je ranije Tanjugu da očekuje da tužba Hrvatske bude odbijena.
“Što se tiče protivtužbe Srbije koja se odnosi na operaciju “Oluja” i zločine koji su izvršeni u toku i po završetku te operacije, mi ostavljamo sudu da oceni da li su se u tim zločinima stekla bitna obeležja krivičnog dela genocida”, dodao je Obradović.
U svakom slučaju, kako je naveo, pravni tim očekuje da sud konstatuje da su se masovni zločini dogodili i da to na neki način bude prepoznato bar pred MSP-om pošto nije pred haškim Tribunalom.
Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi pak očekuje da će i hrvatska tužba i srpska protivtužba za genocid pred Međunarodnim sudom pravde biti odbačene.
On je prošle sedmice u izjavi za “Mađar so” podsetio da su se početkom devedesetih godina događali strašni zločini i u Hrvatskoj, ali da za razliku od Bosne i Hercegovine, haški tibunal nije nikog osudio za genocid počinjen u Hrvatskoj.
“Ne samo da niko nije osuđen, nego niko nije ni tužen za genocid. Zbog toga nije verovatno da će MSP osuditi bilo Srbiju, bilo Hrvatsku, jer je nadležan samo za slučajeve genocida”, rekao je Varadi.
Bez obzira kakve budu odluke MSP-a po tužbama Srbije i Hrvatske one su u obavezujuće za sve članice UN.
Ukoliko bi sud izdao neki nalog državi, na primer u pogledu naknade štete, onda bi ta država bila dužna da po njemu postupi.
Međutim sud u ovoj fazi postupka ne donosi odluku o konkretnoj naknadi štete, već ostavlja izvestan period državama da se oko toga dogovore. Ukoliko do dogovora ne dođe, države bi opet išle pred sud specifiranim zahtevom.
Što se tiče sprovođenja takve odluke njeno izvršenje nadgledao bi Savet bezbednosti UN.
Srbija je od MSP zatražila da operaciju “Oluja” koju su izvršile oružane snage Hrvatske proglasi za genocid nad sprskim narodom i tu državu proglasi krivom zbog kršenja Konvencije o sprečavanju genocida.
Pored toga, protivtužbenim zahtevom Srbija je predložila da MSP presudom obaveže Hrvatsku na reparacije Srbima iz Krajine zbog zločina koje su pretrpeli tokom “Oluje”.
Zatraženo je i da se omogući slobodan povratak Srbima koji se još nisu vratili u Hrvatsku, da “Oluja” prestane da se slavi kao nacionalni praznik u Hrvatskoj, kao i da se kazne svi izvršioci zločina.
Ovaj spor počeo je 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije, a usmena rasprava završena je 1. aprila prošle godine.
Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
Srbija je odgovorila kontratužbom 10 godina kasnije, koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Presudu o tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije donosi ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hok sudija iz Srbije i Hrvatske.
KAKVU PRESUDU DA OČEKUJEMO
Član Foruma za međunarodne odnose Dragan Đukanović izjavio je, povodom najavljenog objavljivanja presude Međunarodnog suda pravde o tužbama za genocid Hrvatske i Srbije, da će sud najverovatnije pokušati da pronađe neko kreativno rešenje, kojim će zapravo odbiti obe tužbe.
Možemo očekivati neku presudu koja će biti značajna na nekoj simboličnoj ravni, a obe strane će u čitanju između redova probati da pronađu ono što ide njima u korist, rekao je Đukanović za Dojče vele.
Prema njegovim rečima, može se očekivati, kao i u slučaju tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije za genocid, presuda koja će izbeći pominjanje genocida.
Što se tiče bilateralnih odnosa Beograda i Zagreba, to bi možda bilo i najbolje rešenje, ocenio je Đukanović.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov očekuje da će biti doneta presuda, tačnije mišljenje suda, koje neće doneti zadovoljenje nijednoj strani.
Presuda će biti takva da neće prevagnuti, ni u korist Hrvatske, niti u korist Srbije. Ona će izazvati neko privremeno nezadovoljstvo, pre svega u Hrvatskoj, jer su oni prvi podneli tužbu, ali ni u Srbiji neće biti baš blage reakcije, reka je Popov.
Politički analitičar Branko Radun smatra da će presuda zapravo biti politička i da se neće toliko bazirati na činjenicama, već na nekoj vrsti političke poruke.
„To je u principu politički sud, koji će o tome odlučiti po principu procene šta je najkorisnije centrima moći u međunarodnoj zajednici za njihovu trenutnu politiku na Balkanu”, smatra Radun.
To, po njemu, znači da najverovatnije neće biti doneta presuda protiv Hrvatske i sada je samo pitanje koliko će Srbija u tome biti kvalifikovana kao krivac za ono što se dešavalo u Hrvatskoj tokom devedesetih godina.
Povezani tekstovi
