Još živi sećanje na jedan od stravičnih ustaških zločina u Glini od 29. jula do 8. avgusta 1941. godine. Na mestu zločina danas nema dostojnog obeležja. Spomen-dom postao Hrvatski dom. Ljuban Jednak izbegao ustašku kamu, ali ne i progon 1995.
OBELEŽAVANjE sedamdeset i pete godišnjice ratnog zločina u crkvi Rođenje presvete Bogorodice u Glini, gde su ustaše od 29. jula do 8. avgusta 1941. ubile više od hiljadu Srba iz tog kraja, nije prošlo bez provokacija i incidenata. Kao i ranijih godina, komemoraciju, koja je održana na mestu srušene svetinje gde je danas Hrvatski dom, pokušalo je da omete desetak ljudi okupljenih nasuprot mesta na kojem je održan pomen žrtvama. Ovaj događaj oživeo je i sećanje na jedan od najtežih ratnih zločina na ovim prostorima. I to ne samo zbog brutalnosti i posledica koje je prouzrokovao, već i zbog toga što na mestu ovog zločina danas nema nijednog dostojnog obeležja koje bi na njega podsećalo.
Mesec dana posle ciničnog “pokrsta” koji je pretvoren u masovni zločin crkva je porušena, a materijalni ostaci uklonjeni. Narod ovog kraja je tek 1969. godine na tom mestu podigao Spomen-dom – govori nam istoričar Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske. – Ali, spoljašnji deo spomen-obeležja završen je tek leta 1995. i na tom mestu ostao svega nekoliko dana. Na Ilindan te godine patrijarh Pavle je, povodom godišnjice zločina i završetka spomen-obeležja, služio zaupokojenu liturgiju, a nekoliko dana kasnije usledila je “Oluja”… Tada je, tek postavljeno spomen-obeležje srušeno i demolirano, a Spomen-dom preimenovan u Hrvatski dom. Nestala je i spomen-ploča sa imenima 1.564 Srba iz Gline i okoline, koje su ubile ustaše tokom proleća i leta 1941.
U banijskom gradiću pobijeni su svi Srbi stariji od 16 godina, potom je streljano 1.200 Srba u obližnjem Banskom Grabovcu, da bi krvavi ustaški pir vrhunac dostigao monstruoznim pokoljem u glinskoj crkvi krajem jula 1941. Srbe zatvorene u glinskoj pravoslavnoj crkvi ustaše su odvodile po grupama do stratišta u Glinsko Novo Selo, Hadžer i Prekopu, gde su ih zverski mučili, najsvirepije ubijali i pokopavali u već iskopane jame.
O tome je ostalo zapisano svedočenje Ljubana Jednaka, čoveka koji je jedini preživeo pokolj, sa suđenja ratnom zločincu Andriji Artukoviću.
- Kada se već smračilo iznenada smo čuli pred crkvom kamion i u crkvu su ustaše ušle vičući: “Palite odmah sveće”, upitali su nas: “Da li vi ljudi verujete u našeg poglavnika i u našu Nezavisnu Državu Hrvatsku?” Svi smo odgovorili da verujemo. Na to su nam komandovali: Lezi, ustani, lezi, ustani i dok smo mi izvršavali ovu komandu oni su iz pušaka pucali po samoj crkvi koja je bila u polumraku. Zatim su nam izdali naređenje da se svi svučemo i da ostanemo samo u košuljama i gaćama, dok smo sve svoje stvari morali baciti u ugao crkve. Posle toga smo svi morali leći na zemlju, a ustaše su po nama hodale i gazile nas. Potom su nam naredili da ustanemo i da se licem okrenemo prema zidu, a onda su oni pucali po crkvi, ali namerno nisu nikoga pogodili, jer su nas time plašili – svedočio je Jednak.
Nakon toga počelo je klanje ljudi – po redu, kako su stajali u crkvi. Nisu čekali da iskrvare ili umru, već su ih polumrtve iznosili iz crkve i bacili na kamion koji je stajao pred crkvom.
- Kada su poklali skoro tri četvrtine ljudi, stali su da se odmore, a nakon toga su uhvatili jednog starca pitajući ga: “Hoćeš li nam dati tvoju ženu, sestru i kćerku?” On je odgovorio da hoće samo neka ga puste. Odmah iza toga uzeli su goruću sveću i stavili mu je ispod brkova pa su mu tako palili brkove i obrve, a kasnije i oči. U to je priskočio jedan ustaša i viknuo: “Majku mu srpsku, šta čekaš, kolji”, te su ga odmah zaklali. Potom su opet klali jednoga po jednoga, a kada nas je ostalo još pet ili šest ponovo su ustaše iznosili mrtve. U jednom trenutku, kada smo bili sami skočio sam među one koji su bili već poklani i legao među njih pritajivši se kao da sam mrtav – ispričao je Jednak.
Mnogo godina kasnije on je, sa svojim Krajišnicima, prognan u “Oluji”. Umro je u Beogradu, 1997. godine, daleko od svog rodnog kraja.
U Hrvatskoj, međutim, postoje pokušaji da se zločin u glinskoj crkvi umanji. Tako je u zvaničnom glasilu Katoličke crkve u Hrvatskoj, objavljen feljton “Ustaški pokolj u pravoslavnoj crkvi u Glini – povijesni događaj ili mit”, u kome su pojedini autori čak pokušali da ospore ovaj događaj ističući da je reč o izmišljotini – “komunističkoj” ili “velikosrpskoj”. Navodno, ona je služila i zatiranju misli o budućoj, hrvatskoj samostalnosti. Takvih nastojanja ima još, a čini se da su naročito intenzivirana u poslednje vreme.
- Da bi neko društvo prihvatilo izazove budućnosti, ono se mora suočiti s vlastitom prošlošću. Ima revizionističkih pokušaja da se dokaže da se u Glini ništa nije dogodilo. Imajući na umu težinu ljudskih tragedija, njihov genocidni kontekst, koji po određenim političko-ideologijskim, ustaškim kriterijumima čitave narode – Srbe, Jevreje i Rome, stavlja van zakona, činjenica je da je ustaški projekt, uprkos zločinima, kolabirao, a da je uprkos tragedijama i traumama, život u glinskom kraju bio jači od smrti – mišljenje je Drage Roksandića, profesora na Filozofskom fakutetu u Zagrebu.
HRVATSKI INTELEKTUALCI SE STIDE
NEKI hrvatski intelektualci smatraju da nijedno mesto zločina, kao u Glini, nije obeleženo sa toliko cinizma koji vređa žrtve, njihove porodice, sunarodnike i čitavu javnost.
- Sreo sam mnoge hrvatske intelektualce koji se stide što je na mestu glinske crkve, gde je izvršen nezamisliv zločin, sada Hrvatski dom – rekao je hrvatski književnik Predrag Matvejević.
Istoričar Slavko Goldštajn, profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, uputio je čak pismo hrvatskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović, u kome piše da je potpis koji će ispraviti stramotu iz Gline jednako važan kao i onaj za ulazak u EU:
- Predlažem vam da jedan dan između 29. jula i 3. avgusta dođete u Glinu i sa lokalnim vlastima potpišete da se dosadašnji Hrvatski dom vraća njegovoj prvobitnoj nameni Spomen-doma, a da se istovremeno pokrene inicijativa za podizanje Hrvatskog doma.
DA SE NE UBIJAJU NEDUŽNI SRBI
ČAK se i kontroverzni nadbiskup iz vremena NDH Alojzije Stepinac, koji je proglašen za ratnog zločinca, ali ga je nedavno Hrvatska amnestirala, žestoko usprotivio zločinu u glinskoj crkvi. Saznavši za zločine koji su počinjeni na početku njegove vlasti, napisao je pismo ustaškom poglavniku. Njegove reči preneo je hrvatski istoričar Jure Krišto, u studiji naslovljenoj “Katolička crkva i NDH”.
- Ovaj čas primio sam vest da su ustaše u Glini postreljale bez suda i istrage 260 Srba. Smatram svojom biskupskom dužnošću da podignem svoj glas i kažem da ovo po katoličkom moralu nije dozvoljeno, pa vas molim da preduzmete najhitnije mere na celom području NDH, da se ne ubije nijedan Srbin ako mu se ne dokaže krivica radi koje je zaslužio smrt. Inače ne možemo da računamo na blagoslov neba, bez kojega moramo propasti.
I JEDNAK U ALEJI
ODMAH posle smrti Ljubana Jednaka (na slici) izbeglička udruženja Srba iz Hrvatske pokrenuli su inicijativu da se njegovi posmrtni ostaci sahrane u Aleji zaslužnih građana, jer je svojim svedočenjem dao neizmerljiv doprinos da se sazna prava istina svega onoga što se tih dana desilo u pravoslavnoj crkvi u Glini.
- Gradska uprava u to vreme nije bila zainteresovana da to učini, ali se nadamo da će ova vlast ispraviti tu nepravdu – kaže Milojko Budimir.
Povezani tekstovi
