PITANJE nestalih iz ratova u bivšoj SFRJ devedesetih godina bolna je tačka, kako Srba, tako i Hrvata, ali više je nestalih sa srpske, nego sa hrvatske strane.
Uz to, ovo pitanje često se politizuje, pogotovo pred izbore. Zbog toga ga je sada hrvatski predsednik Zoran Milanović iznova i pokrenuo.
Ovako direktor dokumentacionog centra Veritas Savo Štrbac komentariše poslednji sastanak predsednika Hrvatske Zorana Milanovića sa predstavnicima hrvatskih branitelja.
Kako se iz saopštenja nakon sastanka moglo saznati, hrvatski predsednik je poručio da Srbija pre ulaska u EU mora da otkrije gde se nalaze posmrtni ostaci nestalih hrvatskih ratnih veterana i civila iz rata devedesetih godina u Hrvatskoj.
PITANJE NESTALIH – BOLNA TAČKA ZA SRBE
Ono sa čime je Štrbac saglasan sa Milanovićem jeste da je pitanje nestalih humanitarno, civilizacijsko i ljudsko.
„Ali, nažalost, ono se vrlo često politizuje i daje mu se politički predznak, što se vidi po tome da se po ko zna koji put ponavlja upravo pred izbore; ili parlamentarne, ili predsedničke ili, kao sada recimo, ove lokalne. Očito da takva pitanja još donose veliki broj glasova na svim stranama“, napominje on.
Umesto što se ovim pitanjem bave političari kada im zatrebaju politički poeni, naš sagovornik smatra da je bolje da komisije zadužene za pitanja nestalih, a poslednji zajednički sastanak srpske i hrvatske komisije za nestala lica održan je još u oktobru, rade kontinuirano i češće se sastaju.
SRBI TRAŽE NESTALE, HRVATSKA NE DA EKSHUMACIJE
Kada govori o pitanju nestalih osoba tokom rata u Hrvatskoj, Štrbac kaže da je ovo pitanje bolna tačka, ne samo hrvatska već i srpska.
„Više mi tražimo nestalih Srba na području Hrvatske, nego što oni traže Hrvata“, ističe on.
Na zvaničnom spisku Međunarodnog crvenog krsta nalazi se oko 1800 nestalih Srba, ali ih je barem još oko 650 koji nisu na spisku. Do sada je ekshumirano oko 800 tela koji čekaju identifikaciju, od čega je oko polovine srpskih tela, dodaje Štrbac. U Veritasu je registrovano 165 grobnih mesta koje tek treba ekshumirati, što bi se moglo odmah uraditi da ima političke volje u Hrvatskoj.
Nestali koji su spaljeni nikada neće biti pronađeni, kaže naš sagovornik – ljudi su spaljivani u svojim kućama, ali bilo je i namernih kremiranja.
„Godine 1991. kremirano je na desetine posmrtnih ostataka u Zagrebu. Dovoženi su sa celog područja koje je bilo zahvaćeno ratom. To su tumačili zbog sanitarnih uslova, zaraza itd. Od toga nema ništa jer se ništa ne može naknadno identifikovati. Znam za jedan slučaj kada su spalili leševe devetorice Srba i da su vratili urne. Međutim, niko od porodica nije prihvatio urnu kao da su rešili problem“, kaže Štrbac.
Leševi su bacani i u bunare i bezdane jame, kao za vreme Drugog svetskog rata i pitanje je hoće li ikada ti ljudi biti pronađeni. Takođe, prema Štrpčevim rečima, postoje i masovne grobnice koje su imale cilj da prikriju zločin. Kako Štrbac kaže, u Veritasu postoje podaci o nekoliko masovnih grobnica, ali Hrvatska ne dozvoljava ekshumaciju ni poznatih lokaliteta, a kamoli nepoznatih grobnica za koje je Veritas u međuvremenu saznao.
Ono što Štrpcu deluje paradoksalno jeste činjenica da je na sastanku bio prisutan i predsednik Udruge Specijalne policije Zoran Maras, zbog koga je Milanović prošle godine napustio obeležavanje godišnjice operacije „Bljesak“, kada je video da Maras nosi majicu sa ustaškim pozdravom „Za Dom, spremni!“. Međutim, sve je moguće u izbornoj kampanji, zaključuje naš sagovornik.
NACIONALIZAM U NAJOGOLJENIJOJ FORMI
Sociolog Petar Lađević poteze koje je Zoran Milanović povlačio poslednjih nedelja tumači sa jedne strane, namerom da hrvatski predsednik destabilizuje vladajuću većinu HDZ; sa druge strane, nacionalizmom koji više nije pritajen, već se pokazuje u svojoj najogoljenijoj formi.
„Milanović u ovom trenutku čini sve da destabilizuje vladajuću koaliciju u Hrvatskoj, čija je članica i srpska stranka. Kod Milanovića je čitavo vreme prisutan pritajeni nacionalizam. U ključnim momentima, kada su u pitanju Srbi, a pogotovo srpska država, on iz rukava izvlači najprimitivnije tipove argumenata“, objašnjava Lađević, koji podseća da Milanoviću nije prvi put da istupa na način kako je istupio pre nekoliko dana.
Njegovi istupi najčešće se tumače unutrašnjepolitičkim prilikama u Hrvatskoj; međutim, ako se stave u kontekst odnosa sa Srbijom i prema srpskom narodu, vidi se da je u njegovim izjavama svaki put prisutna doza nipodaštavanja svega što je srpsko.
Takvo ponašanje hrvatskog predsednika videlo se i u skorašnjoj zloupotrebi komunikacije sa predsednikom Srpskog narodnog veća Miloradom Pupovcem, zaključuje Lađević.
Povezani tekstovi
