Parastosom poginulim Srbima u „Oluji“ avgusta 1995, služenom u crkvi Svetog Marka i pologanjem venaca i cveća na spomenik u Tašmajdanskom parku u Beogradu počelo je danas obeležavanje Dana sećanja na stradale u toj hrvatskoj vojno-policijskoj akciji.
O strahotama „Oluje“ govorio je protojerej-stavrofor Miloš Mićić, koji je do tada bio sveštenik u Glini i s porodicom je, kao ostali prognani Srbi iz bivše RSK, krenuo u izbeglištvo u Srbiju, a sada je sveštenik u Kotežu kod Beograda.
Mi ne tražimo mnogo ni od Hrvatske, ni od Srbije. Od Hrvatske tražimo da nam ne otimaju ono što je naše – privatnu imovinu, penzije i stečena prava. Tražimo pravo na povratak u naše kuće i slobodan život na tim prostorima, njivama, livadama i šumama koji su naše vlasništvo i sa kojih su nas proterali, kao i nadoknadu štete za uništenu i opljačkanu imovinu. Od Srbije tražimo da se sistemski bori za prava svojih građana koja su ugrožena u Hrvatskoj.
Ovo su ključne poruke sa današnjeg pomena poginulim Srbima u “Oluji”. Na parastosu koji je služen u Crkvi Svetog Marka u Beogradu o strahotama srpskog egzodusa u avgustu 1995. govorio je protojerej-stavrofor Miloš Mićić, koji je do tada bio sveštenik u Glini i s porodicom je, kao ostali prognani Srbi iz bivše Republike Srpske Krajine, krenuo u izbeglištvo u Srbiju, a sada službuje u Kotežu.
Okupljeni građani, uglavnom izbeglice i borci iz Hrvatske, položili su vence i cveće na spomenik u Tašmajdanskom parku.
- Dok mi, preživeli Srbi, žalimo svoje postradale, Hrvatska zločinačku akciju “Oluja” smatra svojom briljantnom vojničkom pobedom iako nijednu vojničku bitku nisu vodili na tim područjima, već su samo mučki i kukavički pobili stare i nemoćne koji nisu mogli da pobegnu ispred “kame i jame” – naglasio je Milan Žunić, predsednik Koordinacija udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji.
Prisutni građani prisetili su se stradanja kroz koje su prošli, a govorili su i o poteškoćama sa kojima se i dalje suočavaju.
Predsednik Udruženja “Zavičaj” Nenad Abramović kaže da 26 godina od progonstva još postoji veliki broj porodica bez krova nad glavom, iako je regionalnim stambenim programom 2018. godine 16.000 porodica trebalo da bude zbrinuto kroz stambenu izgradnju i kupovinu seoskih domaćinstava.
Povezani tekstovi
