Još se ne zna sudbina 1.746 Srba nestalih tokom sukoba u Hrvatskoj, a porodice nestalih kažu uoči obeležavanja vojne akcije Oluja da za njih “Oluja još traje i trajaće sve dok ne pronađu i sahrane svoje najmilije”
Još se ne zna sudbina 1.746 Srba nestalih tokom sukoba u Hrvatskoj, a porodice nestalih kažu uoči obeležavanja vojne akcije “Oluja” da za njih “ona još traje i trajaće sve dok ne pronađu i sahrane svoje najmilije”.
Mira Devetak kaže da je njenog supruga tokom Oluje zarobila Vojska BiH, da su ga zajedno sa još tri saborca mučili i na kraju ubili.
Njena borba za pronalaženje posmrtnih ostataka supruga traje pune 23 godine.
“Sve se zna ko ga je mučio, ko ga je ubio, samo se ne zna gde su tela pokopana. Naše žrtve zaslužuju bar malo poštovanja, da dobiju grobno mesto, da porodica ima gde sveću da im zapali, donese cveće”, rekla je Devetak na skupu “Nekažnjeni zločini u Oluji – posledice 23 godine posle”.
Posle sukoba na teritoriji bivše SFRJ , prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta,10. 286 Srba vode se kao nestali, a od tog broja 1. 746 lica nestali su u Hrvatskoj.
Pitanje nestalih jedno je od najsloženijih pitanja kada je reč o saradnji Srbije i Hrvatske, kaže šefica Odseka za nestala lica Vlade Srbije Ljiljana Krstić.
Ona je naglasila da je nakon zastoja procesa rešavanja pitanja nestali u februaru mesecu ove godine ponovo iniciran zajednički rad dve države.
Srbija je dala predlog, kako kaže, radnih pravila i procedura po pitanju nestalih, ali je Hrvatska strana inicirala da se pre toga obavi izmena Sporazuma koji je potpisan 1995. godine, što će usporiti proces.
Krstić je ukazala da je od 2001. do 2017. godine iz registrovanih grobnica u Hrvatskoj eshumirano 1.165 žrtava srpske nacionalnosti koji su stradali tokom akcija hrvatske vojske i policije “Oluja” i “Bljesak”. Porodicama je predato 755 posmrtnih ostataka.
Predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica “Suza” Dragana Đukić rekla je da u susretima zvaničnika Srbije i Hrvatske pitanje nestalih se ističe kao prioritet, ali da su konkretni rezultati izostali.
Ona je rekla da u Hrvatskoj nema dobre volje da se pitanje nestalih Srba reši i da tako pokušavaju da prikriju zločin koji se desio.
“Kada nema posmrtnih ostataka, nema imena, onda nema ni zločina”, zaključila je ona.
Tokom hrvatske akcije Oluja, koja je počela 4. avgusta 1995 godine, proterano je 220.000 Srba iz Krajine i ubijanje oko 2.000 ljudi, uglavnom civila.
Povratak Srba je u najvećem nacionalnom interesu Hrvatske, a ako želi da opstane kao država i nacija Hrvatska mora naći način da vrati proterane Srbe, ocenio je predsednik Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Republici Srbiji Milan Žunić povodom godišnjice akcije “Oluja”.
“Hrvatski narod treba da prihvati činjenicu da je sadašnja teritorija Hrvatske vekovima bila domovina Srbima. Ako želi opstati, moraće da razmišlja o povratku srpskog naroda bez obzira koliko joj to teško padalo”, poručio je Žunić na konferenciji za novinare.
On smatra da posle 23 godine od “Oluje” srpski i hrvatski narod moraju zbog zajedničke budućnosti da u miru sarađuju i reše nesuglasice. Kako je rekao, i jedan i drugi narod treba da se izbore sa zajedničkim gorućim problemom – demografskim padom i odlaskom mladih.
“Moramo se zapitati i jedni i drugi čije će ovo biti teritorije i države ako nestanemo kao narodi”, naglasio je Žunić.
On je izneo podatak da je prema evidenciji “Veritasa” tokom akcije “Oluja” nestalo i poginulo 1.856 Srba od kojih je 1.206 civila.
Žunić je naveo da je protiv krajiških Srba, kojih je do 4. avgusta 1995. godine bilo oko 230.000, angažovano čak 200.000 hrvatskih vojnika.
On je napomenuo da je “Oluja” sprovedena iako su predstavnici tadašnje Republike Srpske Krajine 3. avgusta u Ženevi i Beogradu, kaže, prihvatili i potpisali tzv. Z4 – predlog međunarodne zajednice o mirnom razrešenju sukoba.
“Oluja je u istoriji nezabeležen grupni zločin i ogromna mrlja na savesti međunarodne zajednice. Izvršen je zločin nad celim jednim narodom koji će, nažalost, ostati neksažnjen”, ocenio je Žunić.
Predsednik Udruženja krajišnjika Srbije Mile Bosnić primetio je da se u međunarodnoj i hrvatskoj, ali i delu srpske javnosti, za proterivanje Srba iz Hrvatske tokom “Oluje” okrivljuju sami Srbi iz Krajine iako su, kaže, bili žrtve te akcije.
“Prigovara nam se da nismo bili kooperativni, iako smo činili sve da ostanemo tamo. Rukovodstvo RSK se dva dana pre napada odazvalo pozivu međunarodne zajednice na sastanak u Ženevi”, rekao je Bosnić.
On je izrazio nadu da će pregovori sadašnjeg rukovodstva Srbije sa Hrvatskom doprineti boljem položaju Srba koji žive u Hrvatskoj, ali i da će pomoći rešavanju problema prognanih Srba.
Bosnić je zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku što su omogućili preživelima iz “Oluje” da dostojanstveno obeležavaju sećanje na stradanje Srba 4. avgusta 1995.
Predsednik Udruženja “Zavičaj” Abramović ukazao je da su Srbi u Hrvatskoj i danas izloženi diskriminaciji i naveo da je u poslednjih pet godina pet puta više Srba napustilo Hrvatsku nego što se vratilo na svoja ognjišta.
On je naglasio da prognani Srbi ne mogu da raspolažu sa svojom imovinom u Hrvatskoj, te da su vlasti u toj oblasti usvojile niz zakona na štetu Srba.
Povezani tekstovi
