Vesti, 07.03.2014., Srećan što je izbegao Hrvatsku

Kako su “Vesti” već javile, Milan Bačić (57), koji je 26. februara bio uhapšen na granici Kanade i SAD po poternici hrvatskog Interpola, u utorak je pušten iz pritvora i trenutno se nalazi kod rođake Radmile Mile Fokas-Đurđević, u Bramptonu, gradu pored Toronta. Po njenim rečima čeka ga još jedno formalno saslušanje, i nakon toga će moći da napusti Kanadu i vrati se svojoj porodici u okolinu Novog Sada.

I pored svega što mu se desilo u poslednjih desetak dana, Milan Bačić smatra se sretnikom jer nije izručen Hrvatskoj, što bi se sigurno desilo da je uhapšen u Nemačkoj ili Mađarskoj, na primer. Naravno da ga boli nepravda, prenosi nam Mila, bio je zatvoren sa lopovima, dilerima droge, narkomanima, on nije sebe mogao da nađe u toj celoj priči. Ti zatvorenici su džogirali na mašinama, gledali TV, a on nije mogao da spava noćima, imao je problema sa disanjem, mučilo ga je to što je znao da nije kriv, a našao se u zatvoru.

Apel za pomoć

“Vesti” se pridružuju apelu Mile Fokas-Đurđević da svi koji žele da pomognu Milanu da plati advokata i spere ljagu sa svog imena kada se vrati u Srbiju, mogu da uplate donaciju na Raiffeisen bank, broj računa CS73265051000008127415 na ime: Milka Bačić. Banka se nalazi u Novom Sadu, ekspozitura 201.

Njegova odiseja je kratko trajala i sretno se završila, on je opet slobodan čovek, ali mu je teško zbog 2.000 optužnica protiv Srba, izbeglica iz Hrvatske i novih tajnih optužnica protiv Srba koji od države Hrvatske potražuju svoju imovinu.

Oteli imovinu, pa angažovali Interpol

- Milan i njegova porodica bili su imućni. Sticali su tu imovinu generacijama i za nju on potražuje od Hrvatske 4,5 miliona evra. I mnogi drugi su počeli da potražuju svoju imovinu, a Hrvatska kao članica Evropske unije sada ima obavezu da isplati sve te ljude koji je tuže i dobiju proces. Milanova tužba je odbijena na dva hrvatska suda i on ima pravo da u Strazburu traži svoja prava i povraćaj svoje imovine. Svi ti ljudi koji imaju neku imovinu u Hrvatskoj i koji je tuže počeli su da se pojavljuju na spiskovima Interpola za neke gluposti kao što su ukradeni prozor ili vrata – ogorčena je Mila Fokas.

- Milan je ovde u Kanadi, u zatvoru, saznao da je optužen u odsustvu, da mu je suđeno u Hrvatskoj, a da o tome pojma nije imao i da je proglašen krivim na tom suđenju kome nije prisustvovao, zbog toga što je, kako je u optužnici navedeno, ukrao nameštaj, vrata, prozore i krov sa hrvatske kuće u Sotinu, gde je kao izbeglica iz Vinkovaca dobio prinudni smeštaj za sebe i svoju porodicu tokom rata 90-ih.

- Pošto je proglašen krivim na sudu, tražen je od Interpola i tako je uhapšen. Mi se pitamo kako je moguće da je dobio hrvatski pasoš sa kojim je doputovao u Kanadu, jer mu uz njega nije trebala viza, iako ima i srpski pasoš, ako je optužnica podignuta pre 2007. godine. Kako je moguće da je on dobio pasoš te godine, ako je bilo kakva optužnica bila na snazi? – u čudu pita Mila Fokas.

Kada je uhapšen, kanadske imigracione vlasti terale su ga da prizna krađu, i pretile da će, u suprotnom isterati njegovog sina koji je u Kanadu stigao u februaru sa radnom dozvolom. “Moja porodica je bila registrovana u toj kući par godina. Pa nisam lud da uzimam stvari baš iz te kuće. Da sam mislio da uzimam tuđe, uzeo bih iz neke druge, a ne iz one gde sam živeo, pa da me tuže i da me traže”, objašnjavao je Milan Kanađanima. Dva dana su ga maltretirali da prizna ono što nije učinio, i onda prestali. Posle su ga svi zavoleli i istražni sudija i oficiri, stalno su ga pitali kako je, da li mu nešto treba, pozdravljali su ga, pa se osećao kao gost u hotelu, samo što je taj hotel imao rešetke.

Pitamo Milu da li je imala ikakvu pomoć i podršku srpske zajednice kada se sve ovo desilo?

- Naša zajednica uopšte nije svesna šta se dešava, ljudi su podeljeni. Nažalost, našoj zajednici date crno na belo da neko nije kriv, Kanađani ga oslobode, a naš svet je opet sumnjičav. Ne daj bože da je neki Srbin ovde lažno optužen za ubistvo ili silovanje, niko prstom ne bi mrdnuo. Mene moji prijatelji i ljudi koji su prošli sličnu sudbinu kao Milan Bačić podržavaju i razumeju, ali oni koji ovde žive godinama ne mogu da shvate kako neko može biti optužen bez krivice i bez prisustva, a i da ne zna da je optužnica podignuta. Za takve, dovoljno je što ga Interpol traži, i onda misle da u tom slučaju ima i nešto drugo. E, pa nema ništa drugo. Samo vrata i prozori.
Kada bi svaki Srbin u dijaspori dao po jedan dolar, ne bismo više imali te nepravedno optužene ljude po zatvorima, jer bi oni imali novca da plate advokata i da se bore za svoju slobodu, veli Mila.

Doroti, advokat velikog srca

Zanimalo nas je ko je zastupao Milana, i praktično ga oslobodio iz zatvora.
– Angažovali smo advokata Doroti Foks, jer smo čuli da je odbranila nekoliko Srba izbeglica. Žrtvuje se za Srbe, poznaje celu tematiku, ona je bila i u Hrvatskoj i proučavala je rat i politiku. Zapravo, poslednji njen slučaj pre Milana bio je Srbin, izbeglica iz Hrvatske, uhapšen u Americi, koji je izručen Hrvatskoj i tamo odležao sedam godina ni kriv ni dužan. Ona je uspela na kraju da ga oslobodi i da ga proglase nevinim. Taj čovek sada živi i radi u Kanadi, i otplaćuje sve te dugove nastale u tom čitavom procesu.

– Moram da istaknem da je Doroti Foks veoma razumna žena, pogledala je našu finansijsku situaciju i zastupala je Milana upola cene. Rekla nam je: “Kada budete imali tu drugu polovinu novca, vi ćete dati.” Ona brani i besplatno, ako neko stvarno nema novca – veli naša sagovornica.

Da je više Šubara

Mila je želela da organizuje koncert klasične muzike u Srpskom centru u Misisagi, pošto je i sama muzičar, a i prijatelji su joj muzičari, i da se novac od prodatih karata da Milanu kao vid pomoći i podrške srpske zajednice na njegovom putu dokazivanja nevinosti. Jer, on kada se vrati u Srbiju moraće preko Dveri i Veritasa da nađe advokata i da ga taj advokat zastupa u Hrvatskoj da i tamo dokaže da nije uradio ono za šta je optužen.

– Osim što sam želela da novčano pomognemo Milanovoj porodici da angažuju advokata u Srbiji, htela sam i da Srbi znaju i da čuju za tu nepravdu da nekom može da se sudi bez njegovog znanja i prisustva i da se još i proglasi krivim. Crkva u Misisagi je ustupila salu, od vladike Georgija sam dobila blagoslov, ali, nažalost, puno ljudi je bilo sumnjičavo, bilo je negativnih komentara i onda sam ja odustala od tog koncerta, mada je bilo i drugačijih primera. Gospodin Šubara je dao 200 dolara kao donaciju za Milanovu porodicu.

- Žao mi je što je čovek sve izgubio, čitavo imanje, ali na stranu novac i imovina, izgubio je ceo život u izgnanstvu, jer gde da ode on je izbeglica, iako ima dokumenta, svi ga proglašavaju izbeglicom i ne smatraju državljaninom. I posle skoro 20 godina rada na građevini i mučnog truda da napravi neku manju kuću za svoju porodicu i da se skući, sad mora da ide po zatvorima – kroz suze nam objašnjava Mila.

– Razočarana sam malo i u našu srpsku zajednicu, jer sam se nadala, ako se dokaže i pokaže da je neko nevin, da će to ljudi razumeti i da će želeti da pomognu donacijom ili da reaguju na neki način, da apeluju i da se zainteresuju za te ljude što su po zatvorima i što potražuju imovinu od Hrvatske. Ali, to se nije desilo – kaže naša sagovornica.