Savo Štrbac, direktor Veritasa, upozorava da postoji jasna uzročno-posledična veza između neprocesuiranja odgovornih za ratne zločine nad Srbima i činjenice da su neki delovi Hrvatske ostali bez ijednog meštanina srpske nacionalnosti.
Civilna policija UN i Civilna zaštita RSK su dan posle napada u selu, osim tela Ljubice Stevana Trzin, na zgarištima kuća pronašli i zapaljene leševe Milana Bibića (67) i njegove supruge Vasilije (67) te Ljubice Petra Trzin (56), koje je još dogorevalo.
Tela supružnika Bože (86) i Božice (81) Bibić i Marte Šarac (86) pronašli su kod seoske lokve.
- Jedan od tih primera jeste etnički mešovito selo Mirlović Polje kod Drniša koje je pre rata brojalo 188 Srba, a danas nema nijednog. Ključan događaj koji je doprineo promeni etničke slike odigrao se 6. septembra 1993. godine kad je u ovo selo, inače pod zaštitom tadašnjem Unprofora, upala diverzantska grupa hrvatske vojske i napravila masakr. Ubili su sedmoro Srba, staraca koji su u proseku imali oko 70 godina. Od tih sedam žrtava, pet su bile žene – kaže Štrbac.
On ističe da je rodbina ubijenih uspela da otkrije neke od počinioca tog zločina posle čega je Veritas, novembra 2011, sve dokaze ustupio, na njihov zahtev, Tužilaštvu za ratne zločine Srbije.
- Posle sprovedenog pretkrivičnog postupka, predmet su ustupili hrvatskom tužilaštvu, pred kojim se istraga još uvek vodi protiv N.N. lica i pored toga što je rodbina jasno apostrofirala da su za ubistva odgovorni M. S. iz sela Ružić i M. K. iz Mirlović Polja – ističe Štrbac.
Jedan od retkih preživelih ovog masakra je Marija Trzin (65), koja se sa 10 godina mlađom komšinicom Ljubicom Trzin, kada je počelo granatiranje sela, sakrila u podrum jedne kuće.
- Čuvši kucanje na podrumskim vratima, krenule su da provere ko kuca i čim su se otvorila vrata jedan hrvatski vojnik je u podrum ubacio bombu, koja je na licu mesta usmrtila Ljubicu, a Mariju teško ranila. Tek uveče Mariju je pokupila grupa srpskih vojnika odvezla u kninsku bolnicu gde su joj spasli život – navodi Štrbac.
Povezani tekstovi
