Ovog 22. juna navršava se 25 godina od napada hrvatske vojske na Miljevački plato kod Drniša – teritoriju koja je tada bila pod kontrolom Unprofora.
U ovoj akciji svirepo je ubijeno i izmasakrirano 40 pripadnika teritorijalne odbrane, a Savet bezbednosti UN je 30. juna te godine doneo Rezoluciju 762 kojom se osuđuje ova akcija i traži od Hrvatske da hitno povuče svoje trupe na početne položaje, što je zvaničan Zagreb, bez ikakvih posledica, odbio. Direktor Veritasa Savo Štrbac kaže da su se svi predali hrvatskim snagama, nakon čega je usledilo svirepo mučenje, a zatim i ubistva.
Imena mrtvih preko radija
Štrbac podseća da je hrvatska radio-stanica Split u maniru krajnjeg cinizma u više navrata emitovala imena poginulih srpskih boraca uz zvuke srpske nacionalne himne sa raznim pogrdama.
- Sedamnaest preživelih zarobljenika su, nakon tortura u zatvorima Kuline u Šibeniku, Lora u Splitu i Kerestinac u Zagrebu, razmenjeni u Nemetinu 14. avgusta 1992. godine – kaže Štrbac.
- Većina tela su bačena u krašku jamu u predelu Ljut, u blizini zaseoka Bačić. Najgore od svega jeste što je ovaj zločin zabeležen i na video-traci od onih koji su ga i počinili. Ti snimci su dugo godina kasnije, kao svojevrsni horor film, legalno iznajmljivani po video-klubovima širom Evrope. Bez obzira na to, ali i niz drugih validnih dokaza, ovaj slučaj nikada nije bio predmet Haškog tribunala, a u Hrvatskoj se čeka odluka Vrhovnog suda na presudu suda iz Splita kojom su dvojica nižerangiranih oficira hrvatske vojske osuđeni na tri, odnosno 3,8 godina zatvora. Naravno, počinioci tu odluku čekaju na slobodi – ističe direktor ove organizacije Savo Štrbac.
Štrbac ističe da Hrvatska još nije identifikovala tela svih ubijenih.
- Septembra te godine, posredstvom Unprofora, razmenjeno je 21 telo i 20 vreća kostiju, izvađenih iz jame uz pomoć speleologa. Nedostajalo je osam lobanja, tek nekoliko očuvanijih imale su impresivne frakture krova lobanje, dok su ostale bile delom zdrobljene, a delom su imale samo fragmente kostiju. I među ostalim kostima bilo je mnogo onih sa frakturama i mnogo raznih koštanih fragmenata izmešanih s kostima životinjskog porekla, što je uveliko otežavalo identifikaciju. Od delova kostiju i tela na srpskoj strani je sastavljeno 40 leševa, od čega je 28 identifikovano i sahranjeno u porodične grobnice, dok je 12 neidentifikovanih pokopano u zajedničku grobnicu na novom groblju u Kninu, gde se i danas nalaze – ističe Štrbac.
Đ. Barović – Vesti
Povezani tekstovi
