Vesti, 24.02.2014., Vreme za istinu o genocidu Komentara 32

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu 3. marta konačno počinje suđenje na kojem je tako uporno insistirala Hrvatska podnoseći 1999. godine protiv Srbije tužbu za genocid.

S obzirom na to da je Srbija 2010. odgovorila kontratužbom protiv Hrvatske istom, najtežom optužbom za genocid, suđenje koje počinje početkom narednog meseca odnosiće se na obe tužbe i tada će i srpski i hrvatski pravni timovi imati priliku da u usmenoj raspravi iznesu svoje argumente. Usmena rasprava će trajati mesec dana, a neka procena je da će se na presudu čekati manje od godinu dana .

Prilog istini i istoriji

Srpska strana je ovu priliku iskoristila i da kao deo svoje tužbe priloži i dokaze o stravičnom genocidu koji je izvršen u NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu. Genocid koji kao takav nije mogao biti predmet međunarodnog suda jer je međunarodna Konvencija o genocidu stupila na snagu tek 1951. i nije važila retroaktivno. Bez obzira na to što ti stravični događaji neće biti predmet rasprave, važno je da uđu u anale Međunarodnog suda pravde. Kakva god bila presuda, smatra Sava Štrbac, to bi u budućnosti moglo da ispravi onu crno-belu sliku o dobrim i lošim momcima, gde su Srbi, naravno, uvek oni drugi.
– To će suštinski pomoći da današnja međunarodna zajednica stekne pravu predstavu o masovnoj tragediji Srba u NDH i da se objektivnije i nepristrasnije vide procesi u isprovociranom i nametnutom rasturanju SFRJ – smatra i Vladislav Jovanović.

Dugogodišnji proces obojila su uporna i ponižavajuća nastojanja srpske strane da severozapadnog suseda umoli da odustane od tužbe. I bivši predsednik Srbije Boris Tadić i sadašnji Tomislav Nikolića predlagali su kolegama u Zagrebu da dve države obostrano odustanu od tužbi zarad dobrosusedskih odnosa i stabilnosti u regionu. Hrvatska je uvek odgovarala spiskom uslova, među kojima je dominaralo otkrivanje sudbine nestalih Hrvata u poslednjem ratu.
– Očigledno da je popustljivost Srbije, najblaže rečeno, kod Hrvata stvorila percepciju da su oni u velikoj prednosti, jer tobože, onaj ko se smatra krivim spreman je na nagodbe i dogovore.

Često je taj naš zahtev za međusobnim povlačenjem tužbi bio nespretno interpretiran: “Eto, mi smo slabiji, šta mi tu možemo da tražimo” – komentariše direktor Dokumentacionog centra Veritas Savo Štrbac, jedan od najvećih zagovornika da Srbija ne odustaje od tužbe protiv Hrvatske.

Do povlačenja tužbi ipak nije došlo, pa je i Srbija, čini se, nevoljno ostala u celom slučaju, za koji većina pravnika smatra da neće dobiti potvrdu na sudu, odnosno da će Međunarodni sud pravde, koji će se baviti isključivo ocenom da li je bilo genocida, presuditi da ga u periodu od 1991. do 1995. godine nije bilo ni nad Hrvatima ni nad Srbima.

Bivši šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović smatra da Srbiju ne treba da sputavaju obziri prema Hrvatskoj, koja je dospela u psihološki povoljniji položaj zbog manjka borbenosti Beograda.

- Iza Hrvatske su interesi Zapada da Srbiju, i pomoću ove tužbe, zadrži u defanzivnom položaju, dok ne budu ostvareni svi njegovi strategijski ciljevi, od Kosova pa nadalje – kaže Jovanović u autorskom tekstu povodom početka suđenja.

Glavni razlog zašto je srpska strana morala da insistira na suđenju, prema mišljenju Save Štrpca, jeste da se konačno sud oglasi šta se to Srbima u Hrvatskoj desilo, s obzirom na to da za zločine nad Srbima međunarodni sudovi nisu izrekli nijednu osuđujuću presudu.

Ukupno 20 svedoka

Srpska strana je, kako “Vesti” saznaju, insistirala da se u toku rasprave čuju i izjave svedoka. Na stotine ih je saslušano i njihovi iskazi su priloženi u dokumentaciji kao deo dokaznog materijala. Hrvati su nastojali da se dovođenje svedoka izbegne. Na kraju, dogovor je da mi izvedemo osam svedoka, od kojih je Sava Štrbac predložen kao ekspert, dok su ostali klasični svedoci koji imaju direktna saznanja, među kojima su i dvojica stranaca. Hrvatska strana izvodi 12 svedoka. Hrvatski naum da se izbegne uživo svedočenje ipak je moguć, s obzirom na to da dolazak u sudnicu zavisi od toga da li će druga strana tražiti unakrsno ispitivanje. Ukoliko, dakle, Hrvati to ne budu zahtevali, svedočenje srpskih svedoka bilo bi indirektno, preko advokata.

– Očekujem da dobijemo odgovor, makar kroz obrazloženje presude, šta je to ako nije genocid kada pobijete 7.134 ljudi, koliko je Srba ubijeno u poslednjem ratu u Hrvatskoj, kada proterate njih 400.000, uništite im imovinu, kulturna, nacionalna i duhovna obeležja i kada im 18 godina nakon rata otežavate i onemogućavate povratak na imanja – dodaje Štrbac.

Utisak je da obe strane ne veruju u pozitivan ishod za svoju tužbu, što će u hrvatskoj javnosti teže biti prihvaćeno s obzirom na to da su ih poslednjih decenija i tamošnji političari i mediji uveravali da su Hrvati jedine i najveće žrtve sukoba 90-ih.

Stranci u srpskom timu

Dok ne počne suđenje, javnosti će se ispred srpskog pravnog tima obraćati samo Saša Obradović, doktor prava koji se “kalio” i u prethodnom procesu sa BiH, kao i u slučaju kada je Srbija pred Međunarodnim sudom pravde osporila jednostranu odluku kosovskih Albanaca o proglašenju nezavisnosti. Tu su i profesor Vilijam Šabas sa Univerziteta u Lajdenu, zatim nemački pravnik Andreas Cimerman i njegov saradnik Kristijan Tams, branilac Jovice Stanišića Englez Vejn Džordaš, beogradski advokat Novak Lukić… Novac za odbranu je obezbeđen iz državnog budžeta.

Varadi: Bez osuđujuće presude

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi jedan je od onih koji smatraju da će obe države biti oslobođene krivice za genocid.
– Sud može u uvodu, kao sporednu opasku, da se osvrne na neke zločine i verujem da će to učiniti. Sud, međutim, ne može da proglasi, bilo Srbiju, bilo Hrvatsku krivom za bilo šta drugo, osim za genocid, što se po mom mišljenju neće desiti – objašnjava Varadi, koji je bio i zastupnik Srbije pred istim sudom kada je Srbiju tužila BiH.