U Županijskom sudu u Splitu u ponedeljak su izrečene prvostepene presude u slučaju Lora 2, zbog ratnog zločina zlostavljanja civila i vojnika tokom rata u Hrvatskoj. Ali, i pored nove, višegodišnje robije, trojica okrivljenih bi već za petnaestak dana mogli da budu na slobodi?!
Naime, u drugom postupku za zločine u vojnom zatvoru Lora kod Splita, sudsko veće je, odlučujući o visini kazne, uzelo u obzir da sva trojica okrivljenih, Tonči Vrkić, zamenik upravnika Vojno-istražnog centra i pripadnici 72. ratne vojne policije Ante Gudić i Anđelko Botić, već robijaju po presudi iz slučaja Lora 1, pa ih je za zločine kojim se bavio postupak u Lori 2 osudilo na šest, odnosno na po četiri godine zatvora, odnosno, na jedinstvene kazne od deset i po osam godina zatvora.
Lajanje iz kućice za pse
Vladimir Živaljić, predsednik Sudskog veća, je kao posebno ponižavajući postupak istakao prisiljavanje zatvorenika na bludne radnje i lajanje iz kućice za pse.
- Teško je poverovati da bi iko od zarobljenika lagao da je morao raditi takve stvari – kazao je Živaljić.
Replicirao mu je jedan od advokata odbrane, Nediljko Ivančević, tvrdnjom da su ti iskazi “motivisani” pokušajem da od Hrvatske naplate novac.
Svoj trojici hrvatskih vojnika za 15-ak dana ističe dve trećine odležane robije, čime stiču uslov da traže prevremeno puštanje na slobodu. Ukoliko ni tužilaštvo ni odbrana ne podnesu žalbu na ovu presudu, hipotetički bi već do kraja ovog meseca mogli da se nađu na slobodi.
Neadekvatna kazna
Savo Štrbac, direktor Veritasa, nema dileme da je u pitanju neadekvatna kazna za stravične zločine koji su se odigravali tokom rata u vojnom zatvoru kod Splita.
- Srbe u Hrvatskoj osuđuju na mnogo veće zatvorske kazne samo zbog šamara ili krađe, a ovde su dokazani teški ratni zločini. Uveren sam da bi u slučaju žalbe bilo koje od strana u postupku, ova presuda “pala” pred Višim sudom, ali sumnjam da će se tako nešto i dogoditi. Jednostavno, reč je o “pravosudnom manevru”, posle koga će se okrivljeni naći na slobodi – smatra Štrbac.
Dil tužilaštva i okrivljenih potvrdio je i advokat Vrkića, Nediljko Ivančević.
- Neću se žaliti na presudu jer je moj klijent postigao neformalni dogovor sa sudom pošto službena nagodba nije bila moguća – objasnio je Ivančević.
Svakodnevna maltretiranja
U obrazloženju presude, pročitano je više od 30 imena ljudi koji su bili smešteni u zloglasnom bloku C i svakodnevno podvrgavani najrazličitijim oblicima mučenja i maltretiranja.
- Tonči Vrkić je s Tomislavom Duićem dopuštao stražarima dok su Ante Gudić i Anđelko Botić zajedno s Emilijom Bungurom sami učestvovali u zlostavljanju zarobljenika u bloku C gde su se nalazili neevidentirani ratni zarobljenici – objasnio je predsednik Sudskog veća Vladimir Živaljić.
On je naveo da je ustanovljeno da su ti zatvorenici imali i fizičke i psihičke posledice boravka u zatvoru.
- Od ozleda su nabrojane razderotine, lomovi, prostrelne rane i psihičke traume nastale od udaraca šakama, nogama, bejzbol palicama, štipalicama spojenim na induktorski telefon, te vatrenim oružjem – naveo je Živaljić.
Od posledica zlostavljanja preminuli su Dušan Jelić, Bojan Vesović i Vlade Savić čiji ostaci su zakopani na groblju u Livnu i kasnije premešteni na pravoslavno groblje u Tomislavgradu.
Povezani tekstovi
