Optužen je za masovne zločine nad Hrvatima 1991, da je bivši “šešeljevac”, komandant paravojne formacije, “krvnik” koji je pobio više od 40 civila, “zver” koja se uspešno godinama skrivala u Australiji.
Za Zorana Tadića (59), koji već 27 godina sa porodicom bezbrižno živi u Sidneju, od januara počinje pakao koji ne staje do danas. Mada protiv ovog Lozničana nema ni optužnice, ni presude, hrvatska i australijska štampa se iz dana u dan utrkuju u novim, senzacionalističkim tekstovima u kojima je praktično već osuđen na maksimalnu kaznu zatvora. Sve je kulminiralo pre nekoliko dana kad je objavljeno da je tajnim kanalima uspeo da početkom februara napusti Australiju i dokopa se Srbije kako bi sprečio svoje izručenje hrvatskim vlastima.
U ekskluzivnom razgovoru za “Vesti”, Tadić oštro demantuje sve optužbe. Odlučio je da progovori, kako kaže, tek kad je shvatio da nikoga ne zanima istina, a nove optužbe na njegov račun se samo gomilaju.
- Čist sam i pred Bogom i pred ljudima! Nikome ne želim da se pravdam, niti imam potreba za tim, već isključivo želim da kažem punu istinu. Naivno sam pomislio da ne treba da se oglašavam jer je veoma lako utvrditi da li sam kriv ili ne. Na stotine je Hrvata iz Benkovca i okoline koji mogu da posvedoče šta sam radio i kako sam se ponašao tokom mog boravka tamo. Takođe, na desetine je Hrvata kojima sam direktno spasao život tako što sam rizikovao svoj. Sve je lako proverljivo i oni samo treba da posvedoče o onome šta se dogodilo, ni više ni manje od toga. Priznajem, na početku sam bio uveren i da će se, ako već hrvatske medije ne zanima istina, barem ovi iz Australije ponašati iole profesionalno i proveriti makar neku od tih optužbi. Međutim, ispostavilo se da je reč o orkestriranom napadu i da se moje ćutanje tumači kao priznavanje krivice – kaže na početku razgovora za “Vesti” Zoran Tadić.
Na razgovor je pristao uz dva uslova: da se ne otkrije lokacija u Srbiji gde se nalazi i da se ne fotografiše.
- Od svega što je dosad o meni napisano jedino je tačno moje ime, kada sam i gde rođen i to je sve. Ipak, dok se sve ne razjasni, ne želim da sebi crtam metu na čelu. Znam da sam nevin, znam da nikoga nisam ubio, niti da sam počinio bilo kakav zločin i to ću i dokazati. Takođe, očekujem da će mi u tome pomoći i država Srbija na isti način na koji Hrvatska pomaže svojim državljanima. Najgore od svega jeste što sam u apsurdnoj situaciji da se branim od optužbi, a protiv mene nije ni podignuta optužnica! Prinuđen sam da dokazujem svoju nevinost isključivo na osnovu onoga što je napisano u medijima – kaže Tadić.
U eksluzivnom serijalu, “Vesti” će u narednim brojevima detaljno preneti njegovo svedočenje. Od trenutka kada je iz rodne Loznice otišao kao dobrovoljac, šta je radio na ratištu, ali i šta zna o događajima od 18. i 19. novembra 1991. godine, kad je u Škrabrnji kod Benkovca stradalo 43 ljudi.
O tome da je optužen za najteža krivična dela ratnog zločina saznao je 18. januara ove godine i tako što su mu na vrata zakucale dve novinarke. Tvrdi da se do tada njegovo ime nikada nije pojavljivalo ni na javnim, ni na tajnim hrvatskim optužnicama.
Iskusio hrvatsku “pravdu”: Kapetan Dragan
U tim optužbama protiv Tadića prednjačio je “Australijen”, dnevnik koji je na istovetan način, pre desetak godina, vodio medijsku kampanju protiv Dragana Vasiljkovića zvanog Kapetan Dragan.
- U bolnici sam završio 20. januara zbog srčanog napada i trebalo je da ostanem sve dok se ne urade sve medicinske pretrage. Izašao sam ranije na sopstveni zahtev jer nisam mogao da ležim u krevetu dok se protiv mene gomilaju izmišljotine. U prvom trenutku sam hteo da odem do konzulata Hrvatske i tražim da me odmah prebace u njihovu zemlju da bi se sve razjasnilo, ali upravo slučaj Kapetana Dragana, a zatim i brojnih drugih Srba koji su godinama nevini ležali u zatvoru odvratila me je od te ideje. Kako su ti medijski natpisi postajali sve grozniji, a moja porodica sve uznemirenija, najviše zbog njih sam odlučio da dođem u Srbiju jer će mi odavde biti mnogo lakše da se odbranim od svih gnusnih optužbi i dokažem svoju nevinost – priča Tadić.
Redovnim letom ka otadžbini
- Smešni su napisi da sam “u tajnosti otišao u Srbiju” i slično. Australiju sam napustio tako što sam s važećom putnom ispravom kupio avionsku kartu za prvi slobodan let ka Srbiji. Niti sam se skrivao, niti bilo šta drugo. Uostalom, protiv mene i dalje ne postoji nikakva optužnica, a kamoli neka poternica. U praksi bi trebalo da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno. Nažalost, na svojoj koži osećam svu moć medija da nekoga osude i pre presude – kaže Tadić.
Infarkt zbog laži
- Dremao sam kada me je sin probudio rekavši da su me te novinarke tražile zbog nekih ratnih zločina za koje sam optužen. Prvo sam pomislio da je neka šala, ali kada sam uključio kompjuter i otkucao svoje ime nisam mogao da dođem k sebi od šoka. Na desetine medija, uključujući i “Australijen”, pozvalo se na konferenciju za novinare policije u Zadru gde je rečeno da se protiv mene vodi istraga. U narednim danima su počele da se ređaju takve gnusobe i takve laži da sam doživeo srčani napad, zbog čega sam završio u bolnici – kaže Tadić.
Đ. Barović – Vesti
Povezani tekstovi
