Bivši pripadnici policijske antiterorističke jedinice Lučko – Frano Drlje i Božo Krajina oslobođeni su na suđenju za zločin u Gruborima 1995. Tako je presudio sudija zagrebačkog Županijskog suda Ivan Turudić. Sudsko veće je zaključilo da nema dovoljno dokaza za zločine koji im se stavljaju na teret.
Dvojica optuženika od početka su poricali krivicu, a i u novom su postupku ostali pri svojim ranijim obranama u kojoj je Drljo, među ostalim, kazao da ga zločin opisan u optužnici zgrožava kao “časnika, vernika i čoveka”.
U ponovljenom postupku dokazana je samo činjenica da je izvršen ratni zločin, ali nije utvrđeno da su optuženi izvršili dela za koja ih se tereti. U završetku presude Turudić je naglasio da taj ratni zločin, koji je nepobitno počinjen, do danas nije adekvatno procesuiran.
Na kraju prvog suđenja u junu 2014. Drljo i Krajina su oslobođeni takođe zbog nedostatka dokaza, ali je Vrhovni sud Hrvatske krajem prošle godine prihvatio žalbu tužilaštva na oslobađajuću presudu i zatražio novo suđenje pred izmenjenim sudskim većem.
Povodom sramne presude oglasila se i Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije koja u svom saopštenju navodi da je presuda skandalozna jer je “sud na nesumnjiv način utvrdio da su od strane hrvatske vojske ubijeni nevini i stari ljudi ispred svojih kuća i da su navedena ubistva počinili pripadnici Antiterorističke jedinice Lučko, koji su u nedostatku terororista ubili nemoćne starce”.
“Hrvatska ne može sakriti zločine koji su počinjeni nad Srbima u prošlom ratu ali, pravosuđe u Hrvatskoj pronalazi do sada neviđeno rešenje u istoriji procesuiranja zločina – utvrđuje da su zločini počinjeni, pronalazi počinioce i odgovorne za zločin, pribavi dokaze, pokreće postupke, a nakon svega sudovi utvrđuju da niko nije kriv ili su kazne za počinioce sramne”, navodi se u saopštenju
Porodice žrtava ovim putem izražavaju svoje ogorčenje i traže makar mali deo pravde:
“Pozivamo institucije vlasti u Srbiji da pitanje procesuiranja počinioca ratnih zločina, pronalska nestalih lica, suočenja sa prošlošću i satisfakcija svim žrtvama – bude jedno od pitanja koje se hitno mora staviti na dnevni red u daljoj saradnji sa Hrvatskom”, apeluju iz Koordinacije.
Povezani tekstovi
