Uredbom iz 1991. i setom propisa (uredbi i zakona) koji su usledili narednih godina, Hrvatska je ”nacionalizovala” imovinu srpskih firmi na njenoj teritoriji i uknjižila ih na svoje ime, ali po ranijem zakonu nije mogla sa njima da raspolaže pošto su predmet sukcesije između država bivše SFRJ, a s kojima RH nije sklopila odgovarajući međunarodni ugovor – objasnio je za “Novo jutro” predsednik “Veritasa”.
Vrednost imovine koju srpska preduzeća i lokalne samouprave imaju u bivšim jugoslovenskim republikama procenjena je na stotine miliona evra. U Hrvatskoj se vodi oko 180 postupaka za povraćaj srpske konfiskovane imovine i svi zahtevi su odbijeni.
Hrvatska je čak u prethodnom periodu otuđivala imovinu srpskih preduzeća, prodavala je i sticala novac.
Savo Štrbac, predsednik dokumentaciono-informacionog centra Veritas kaže da je pitanje imovine kompleksno i izniklo je početkom sukoba 90-ih.
– Hrvatska je 1991. godine donela uredbu kojom je zabranila upravljanje korisnicima i vlasnicima imovine iz drugih republika. Nizale su se uredbe i zakoni kojima niko iz drugih republika, pa ni pravna lica, nisu mogli da raspolažu imovinom. Dolazi 2001. do Bečkog sporazuma koji su 2004. ratifikovale Hrvatska i Srbija i tada su se svi ponadali da je to osnov da se imovina povrati.
Ipak, dolazi do problema: Hrvati kažu da ne mogu direktno primeniti aneks tog sporazuma, već se moraju potpisati bilateralni sporazumi sa sukcesorima bivše SFRJ, pa tako i sa Srbijom. Do tog sporazuma nikada nije došlo. Naše firme tužbama idu pred hrtvatske sudove, koji ih odbijaju uz velike troškove – kaže Štrbac za Pink.
Advokat Ivan Simić kaže da srazmera imovine koju potražuju rezidenti Srbije u Hrvatskoj, iznosi 1:3, odnosno građani Srbije potražuju tri puta vredniju imovinu u odnosu na to koliko Hrvati potražuju u Srbiji.
– Postoji neujednačenost u postupanju srpskog i hrvatskog pravosuđa, odnosno, pravni poredak Srbije uspeo je da napravi otklon i ponaša se kako treba da se ponaša jedna pravna država – kaže Simić za Pink.
Podseća da u Bečkom sporazumu piše da svako ko na dan 31. decembar 1990. godine ima pravo na neku imovinu, to pravo mu se priznaje i obeštećuje.
Govori se o posedu, jer u SFRJ privatna svojina kao vrsta svojine nije postojala, već samo društvena. Prema tome, ovo je još jedan od mehanizama ili jedna finta kojom se pravosuđe Hrvatske koristi prilikom davanja objašnjenja u tretiranju pravnih pitanja – kaže advokat, dodajući da sada postoji trend restitucije, ali kada je reč o imovini koja je konfiskovana 90-ih, Srbija nema adekvatan pristup u odnosu na to pitanje.
Ističe da Hrvatska koegzistentno postupa i staje na stranu svojih građana, što je, ocenjuje, očekivano. Već skoro 30 godina, kaže, Hrvatska na suptilan i perfidan način sprovodi pravno nasilje.
– Stalno se govori o reciprocitetu, a pravni osnov hrvtaskih rezidenata za povraćaj imovine je znatno, znatno slabiji u odnosu na osnov koji imaju rezidenti Srbije – kaže advokat.
Pink
Video snimak možete pogledati ovde.
Povezani tekstovi
