Savo Štrbac
PREDGOVOR

NAUČNI SKUP O REPUBLICI SRPSKOJ KRAJINI

U Beogradu je 4. jula 2025, u organizaciji Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“ i Instituta za savremenu istoriju, održana je dugo najavljivana međunarodna naučna konferencija „30 godina po nestanku Republike Srpske Krajine“.

U poslednjih godinu dana o ovoj temi, na stranicama „Politike“, objavio sam više tekstova. U tekstu „Neophodna istorijska distanca za naučni skup“ (9. jul 2024), objavio sam odgovor Izvršnog odbora Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) na inicijativu „Veritasa“ da se u toj naučnoj ustanovi polovinom 2025. održi međunarodni naučni skup pod nazivom „30 godina po završetku rata na području RH 1995–2025“, prvenstveno zbog stava njenog Odeljenja istorijskih nauka (OIN) da zbog „neophodne izvesne istorijske distance“ i „selektivnosti dokumentacije“ u ovom trenutku „nije moguće da se zadovolje naučne osnove ovakvog jednog naučnog skupa kako bi se SANU uključila u njegovu organizaciju“.

U tekstu „Šumovi na vezi između SANU i ’Veritasa‘“ (24. decembar 2024), reagovao sam na saopštenje OIN od 25. oktobra 2024 (?!) na moj prethodno spomenuti tekst, objavljeno u magazinu „Pečat“ (www.pecat.co.rs/2024/10/saopstenje-odeljenja-istorijskih-nauka-sanu/), koji sam završio konstatacijom da je „Veritas“ novu inicijativu za održavanje istog naučnog skupa u novembru 2024. poslao na adrese više ustanova i instituta, uz uverenje da će, prema preliminarno obavljenim konsultacijama, naučni skup na tu temu ipak biti održan.

A u tekstu „Tri decenije od nestanka Republike Srpske Krajine“ (21. mart 2025), obavestio sam čitaoce „Politike“ da će međunarodni naučni skup Savo Štrbac pod nazivom „30 godina po nestanku Republike Srpske Krajine“ biti održan u prvoj nedelji jula ove godine u Beogradu, u organizaciji Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“, Muzeja žrtava genocida i Instituta za savremenu istoriju.

U istom tekstu obaveštavam čitaoce „Politike“ da je poziv za učešće javno objavljen 18. februara ove godine na internet stranici „Veritasa“ (www.veritas.org.rs), u kojem organizatori iznose stav „da je trideset godina jasna istorijska distanca, sa koje se može potpuno slobodno i utemeljeno govoriti i pisati o Krajini“, a razlog održavanja ovog naučnog skupa, pored podsećanja „na sve ono što je obeležilo postojanje najzapadnije srpske republike“, vide i u tome što „ne želimo da prepuštamo hrvatskoj strani – istoriografiji i literaturi – da oni budu tumači srpske istorije na prostoru Krajine, da opravdavaju svoja ’državna’ prava, agresiju i relativizuju srpske žrtve“.

Uz pozivno pismo priložen je i predlog tema za radove koji bi bili predstavljeni na skupu, uz napomenu da se neće razmatrati period krajiške istorije pre 1945, već će se skup tematski fokusirati na položaj i život Srba u SR Hrvatskoj do 1990, period devedesetih godina – vreme postojanja RSK, poratni i aktuelni položaj Srba u Hrvatskoj (Pozivno pismo u prilogu Zbornika).

Programski odbor je sredinom maja od pristiglih prijava izabrao 25 radova, a među izlagačima bilo je najviše istoričara i pravnika, ali i ostalih struka, uključujući i učesnike u tretiranom periodu na obe strane. Pošto je za naučni skup vladalo veliko zanimanje u izbegličkoj populaciji, među studentskom populacijom s pravnih fakulteta te ustanova i institucija koje se bave izbeglicama i ratnim zločinima, programski odbor je procenio da bi adekvatan prostor za održavanje naučnog skupa bio Dom vojske u Beogradu, zbog čega smo 20. maja uputili zahtev Upravi za odnose s javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije da nam za potrebe ovog naučnog skupa odobri korišćenje adekvatne sale u prostoru Doma vojske i bez nadoknade, priloživši i pozivno pismo i spisak predloženih učesnika i tema.

Zahtev je potpisao član programskog odbora dr Bojan Dimitrijević, zamenik direktora Instituta za savremenu istoriju.

Osmog juna stigao je odgovor, koji objavljujem i integralnom tekstu:

„Poštovani gospodine Dimitrijeviću,

Uprava za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane primila je Vašu molbu za korišćenje odgovarajuće sale Doma Vojske Srbije ’Beograd’ bez naknade, radi organizovanja naučnog skupa 4. jula 2025. godine.

Uz poštovanje značaja godišnjice koja se pomenutim naučnim skupom obeležava, a na kojoj je planirano učešće eminentnih stručnjaka, kao i činjenice da smo s Institutom za savremenu istoriju imali uspešnu dugogodišnju saradnju, obaveštavamo Vas da, nažalost, nismo u mogućnosti da Vašoj molbi izađemo u susret, jer su 4. jula 2025. sale Doma Vojske Srbije već ustupljene na korišćenje, shodno planovima rada i već ugovorenim aktivnostima Medija centra ’Odbrana‘.“

Ovakav odgovor zaista nismo očekivali, tim više što smo pre slanja zahteva neslužbeno dobili informacije da za taj dan ima slobodnih sala. Ostaje nam da nagađamo zašto, nakon odbijanja SANU da organizuje naučni skup, i Ministarstvo odbrane Republike Srbije na „fin način“ odbija da nam da adekvatnu salu u Domu vojske u Beogradu za održavanje istog skupa. Možda je i njima ova tema prerano došla na naučnu raspravu?!

Uprkos pomenutim problemima, naučni skup je ipak održan u zajedničkoj konferencijskoj sali svih instituta i ustanova koje su smeštene u zgradi na broju 11 na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, koja se nalazi na četvrtom spratu. Bilo je malo tesno za publiku, ali uz veliki angažman domaćina, konferencija je, na zadovoljstvo organizatora, protekla bez problema.

Među izlagačima bio je popriličan broj savremenika predmetne teme (predsednik skupštine RSK, tri ministra i dva sekretara u vladama RSK, zastupnik u prvom sazivu Sabora posle višestranačkih izbora, tri visoka oficira JNA na službi u SVK, komandant jednog opštinskog Štaba TO…), ali i nekoliko mlađih učesnika, od kojih su neki bili deca u izbegličkoj koloni, a neki rođeni posle egzodusa. Najmlađi izlagač na konferenciji bio je osamnaestogodišnji Nemanja Vasić, koji je za prezentaciju svog rada dobio najduži aplauz i pobrao simpatije i ostalih izlagača i publike.

Savo Štrbac