Саво Штрбац
ПРЕДГОВОР

НАУЧНИ СКУП О РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ КРАЈИНИ

У Београду је 4. јула 2025, у организацији Документационо-информативног центра „Веритас“ и Института за савремену историју, одржана је дуго најављивана међународна научна конференција „30 година по нестанку Републике Српске Крајине“.

У последњих годину дана о овој теми, на страницама „Политике”, објавио сам више текстова. У тексту „Неопходна историјска дистанца за научни скуп“ (9. јул 2024), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на иницијативу „Веритаса” да се у тој научној установи половином 2025. одржи међународни научни скуп под називом „30 година по завршетку рата на подручју РХ 1995–2025”, првенствено због става њеног Одељења историјских наука (ОИН) да због „неопходне извесне историјске дистанце” и „селективности документације” у овом тренутку „није могуће да се задовоље научне основе оваквог једног научног скупа како би се САНУ укључила у његову организацију”.

У тексту „Шумови на вези између САНУ и ’Веритаса‘“ (24. децембар 2024), реаговао сам на саопштење ОИН од 25. октобра 2024 (?!) на мој претходно споменути текст, објављено у магазину „Печат“ (www.pecat.co.rs/2024/10/saopstenje-odeljenja-istorijskih-nauka-sanu/), који сам завршио констатацијом да је „Веритас“ нову иницијативу за одржавање истог научног скупа у новембру 2024. послао на адресе више установа и института, уз уверење да ће, према прелиминарно обављеним консултацијама, научни скуп на ту тему ипак бити одржан.

А у тексту „Три деценије од нестанка Републике Српске Крајине“ (21. март 2025), обавестио сам читаоце „Политике“ да ће међународни научни скуп Саво Штрбац под називом „30 година по нестанку Републике Српске Крајине“ бити одржан у првој недељи јула ове године у Београду, у организацији Документационо-информативног центра „Веритас“, Музеја жртава геноцида и Института за савремену историју.

У истом тексту обавештавам читаоце „Политике“ да је позив за учешће јавно објављен 18. фебруара ове године на интернет страници „Веритаса“ (www.veritas.org.rs), у којем организатори износе став „да је тридесет година јасна историјска дистанца, са које се може потпуно слободно и утемељено говорити и писати о Крајини“, а разлог одржавања овог научног скупа, поред подсећања „на све оно што је обележило постојање најзападније српске републике“, виде и у томе што „не желимо да препуштамо хрватској страни – историографији и литератури – да они буду тумачи српске историје на простору Крајине, да оправдавају своја ’државна‘ права, агресију и релативизују српске жртве“.

Уз позивно писмо приложен је и предлог тема за радове који би били представљени на скупу, уз напомену да се неће разматрати период крајишке историје пре 1945, већ ће се скуп тематски фокусирати на положај и живот Срба у СР Хрватској до 1990, период деведесетих година – време постојања РСК, поратни и актуелни положај Срба у Хрватској (Позивно писмо у прилогу Зборника).

Програмски одбор је средином маја од пристиглих пријава изабрао 25 радова, а међу излагачима било је највише историчара и правника, али и осталих струка, укључујући и учеснике у третираном периоду на обе стране. Пошто је за научни скуп владало велико занимање у избегличкој популацији, међу студентском популацијом с правних факултета те установа и институција које се баве избеглицама и ратним злочинима, програмски одбор је проценио да би адекватан простор за одржавање научног скупа био Дом војске у Београду, због чега смо 20. маја упутили захтев Управи за односе с јавношћу Министарства одбране Републике Србије да нам за потребе овог научног скупа одобри коришћење адекватне сале у простору Дома војске и без надокнаде, приложивши и позивно писмо и списак предложених учесника и тема.

Захтев је потписао члан програмског одбора др Бојан Димитријевић, заменик директора Института за савремену историју.

Осмог јуна стигао је одговор, који објављујем и интегралном тексту:

„Поштовани господине Димитријевићу,

Управа за односе са јавношћу Министарства одбране примила је Вашу молбу за коришћење одговарајуће сале Дома Војске Србије ’Београд’ без накнаде, ради организовања научног скупа 4. јула 2025. године.

Уз поштовање значаја годишњице која се поменутим научним скупом обележава, а на којој је планирано учешће еминентних стручњака, као и чињенице да смо с Институтом за савремену историју имали успешну дугогодишњу сарадњу, обавештавамо Вас да, нажалост, нисмо у могућности да Вашој молби изађемо у сусрет, јер су 4. јула 2025. сале Дома Војске Србије већ уступљене на коришћење, сходно плановима рада и већ уговореним активностима Медија центра ’Одбрана‘.“

Овакав одговор заиста нисмо очекивали, тим више што смо пре слања захтева неслужбено добили информације да за тај дан има слободних сала. Остаје нам да нагађамо зашто, након одбијања САНУ да организује научни скуп, и Министарство одбране Републике Србије на „фин начин” одбија да нам да адекватну салу у Дому војске у Београду за одржавање истог скупа. Можда је и њима ова тема прерано дошла на научну расправу?!

Упркос поменутим проблемима, научни скуп је ипак одржан у заједничкој конференцијској сали свих института и установа које су смештене у згради на броју 11 на Тргу Николе Пашића у Београду, која се налази на четвртом спрату. Било је мало тесно за публику, али уз велики ангажман домаћина, конференција је, на задовољство организатора, протекла без проблема.

Међу излагачима био је поприличан број савременика предметне теме (председник скупштине РСК, три министра и два секретара у владама РСК, заступник у првом сазиву Сабора после вишестраначких избора, три висока официра ЈНА на служби у СВК, командант једног општинског Штаба ТО…), али и неколико млађих учесника, од којих су неки били деца у избегличкој колони, а неки рођени после егзодуса. Најмлађи излагач на конференцији био је осамнаестогодишњи Немања Васић, који је за презентацију свог рада добио најдужи аплауз и побрао симпатије и осталих излагача и публике.

 
Саво Штрбац