D.I.C. Veritas

Политика, 07.07.2026, У Загребу почиње суђење генералу Љубомиру Бајићу

Оп­ту­жни­цом, по­диг­ну­том пре се­дам го­ди­на, он се те­ре­ти да је са сво­јим пот­чи­ње­ни­ма ор­га­ни­зо­вао и из­вр­шио ва­зду­хо­плов­ни на­пад на Бан­ске дво­ре

Пред Жу­па­ниј­ским су­дом у За­гре­бу за да­нас је за­ка­зан по­че­так глав­ног пре­тре­са у по­ступ­ку про­тив пен­зи­о­ни­са­ног ге­не­рал-ма­јо­ра не­ка­да­шње ЈНА Љу­бо­ми­ра Ба­ји­ћа и оста­лих окри­вље­них ста­ре­ши­на Рат­ног ва­зду­хо­плов­ства и про­тив­ва­зду­шне од­бра­не (РВ ПВО), оп­ту­же­них да су у ок­то­бру 1991. го­ди­не ор­га­ни­зо­ва­ли и из­вр­ши­ли на­пад на Бан­ске дво­ре. Окри­вље­ни­ма ће се су­ди­ти у од­су­ству.

Оп­ту­жни­цом, по­диг­ну­том пре се­дам го­ди­на, ге­не­рал Ба­јић, као та­да­шњи ко­ман­дант Пе­тог ва­зду­хо­плов­ног кор­пу­са РВ и ПВО ЈНА и ко­ман­дант Гру­пе за бор­бе­но ко­ман­до­ва­ње, те­ре­ти се за­јед­но са сво­јим пот­чи­ње­ни­ма, да су 7. ок­то­бра 1991. го­ди­не ор­га­ни­зо­ва­ли и из­вр­ши­ли ва­зду­хо­плов­ни на­пад на Бан­ске дво­ре у За­гре­бу, са на­ме­ром да уби­ју Фра­њу Туђ­ма­на, та­да­шњег пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске, Стје­па­на Ме­си­ћа, пред­сед­ни­ка Пред­сед­ни­штва СФРЈ и Ан­ту Мар­ко­ви­ћа, та­да­шњег пред­сед­ни­ка Са­ве­зног из­вр­шног ве­ћа СФРЈ.

– На­кон прет­ход­но до­не­тих на­ре­ђе­ња у ко­манд­ном лан­цу РВ и ПВО ЈНА, два ави­о­на „Су­пер Га­леб Г-4” по­ле­те­ла су са аеро­дро­ма Уд­би­на и из­ве­ла бом­бар­до­ва­ње и ра­ке­ти­ра­ње Бан­ских дво­ра и обје­ка­та у њи­хо­вој не­по­сред­ној бли­зи­ни. Пла­ни­ра­ни циљ ни­је оства­рен јер су Туђ­ман, Ме­сић и Мар­ко­вић на­пу­сти­ли про­сто­ри­је не­по­сред­но пре уда­ра, док су у деј­ству по­ги­ну­ле и по­вре­ђе­не осо­бе ко­је оп­ту­жни­ца озна­ча­ва као ци­ви­ле. Бом­бар­до­ва­њем и ра­ке­ти­ра­њем при­чи­ње­на је ве­ли­ка ма­те­ри­јал­на ште­та. Окри­вље­ни­ма се на те­рет ста­вља­ју по­ку­шај уби­ства пред­став­ни­ка нај­ви­ших др­жав­них ор­га­на Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске, као и рат­ни зло­чин про­тив ци­вил­ног ста­нов­ни­штва – на­во­ди се у оп­ту­жни­ци про­тив ге­не­ра­ла Ба­ји­ћа и оста­лих окри­вље­них.

Ге­не­рал Ба­јић је још у фа­зи од­лу­чи­ва­ња о по­твр­ђи­ва­њу оп­ту­жни­це до­ста­вио над­ле­жном су­ду оп­шир­ну пи­са­ну од­бра­ну са до­ку­мен­та­ци­јом, фо­то­гра­фи­ја­ма и дру­гим до­ка­зи­ма, у ко­јој је оспо­рио чи­ње­нич­не и прав­не осно­ве оп­ту­жни­це и до­га­ђа­је из ок­то­бра 1991. го­ди­не ста­вио у ши­ри кон­текст та­да­шњих ору­жа­них су­ко­ба у Хр­ват­ској.

У сво­јој из­ја­ви су­ду на­вео је да су по на­ре­ђе­њу та­да­шњег хр­ват­ског пред­сед­ни­ка Фра­ње Туђ­ма­на, је­ди­ни­це ЈНА би­ле из­ло­же­не си­сте­мат­ским на­па­ди­ма, бло­ка­да­ма и за­у­зи­ма­њу вој­них обје­ка­та, ис­ти­чу­ћи да је до по­чет­ка ок­то­бра 1991. го­ди­не уби­је­но 178 при­пад­ни­ка ЈНА, да је ви­ше сто­ти­на ра­ње­но, ви­ше хи­ља­да за­ро­бље­но, као и да су го­то­во сви вој­ни објек­ти би­ли пот­пу­но бло­ки­ра­ни.

Ге­не­рал Ба­јић ука­зао је да су је­ди­ни­це ЈНА оста­ја­ле без елек­трич­не енер­ги­је, во­де и дру­гих основ­них усло­ва за жи­вот, док су исто­вре­ме­но би­ли за­у­зи­ма­ни вој­ни објек­ти и од­у­зи­ма­на ве­ли­ка ко­ли­чи­на на­о­ру­жа­ња и вој­не опре­ме. Као по­себ­но те­шке до­га­ђа­је, на­вео је на­пад на ка­сар­ну у Бје­ло­ва­ру, уби­ства за­ро­бље­них офи­ци­ра ЈНА на­кон пре­да­је, стре­ља­ње вој­ни­ка и по­сту­па­ње пре­ма рат­ним за­ро­бље­ни­ци­ма, као и по­сто­ја­ње ло­го­ра у ко­ји­ма су, пре­ма ње­го­вим на­во­ди­ма, зло­ста­вља­ни при­пад­ни­ци ЈНА.

Го­во­ре­ћи о до­га­ђа­ји­ма не­по­сред­но пре на­па­да на Бан­ске дво­ре, ге­не­рал Ба­јић ре­као је да је ње­гов кор­пус био ви­ше­не­дељ­но бло­ки­ран, без во­де и елек­трич­не енер­ги­је и под не­пре­кид­ним ва­тре­ним деј­ством, те да је као ко­ман­дант имао за­кон­ску и про­фе­си­о­нал­ну оба­ве­зу да за­шти­ти жи­во­те вој­ни­ка и ста­ре­ши­на ко­ји­ма је ко­ман­до­вао.

Он сма­тра да су та­да­шњи до­га­ђа­ји пред­ста­вља­ли ору­жа­ну по­бу­ну про­тив устав­ног по­рет­ка и те­ри­то­ри­јал­ног ин­те­гри­те­та СФРЈ, због че­га је, пре­ма ње­го­вом ста­ву, др­жа­ва има­ла пра­во да пред­у­зи­ма ме­ре са­мо­од­бра­не у скла­ду са ме­ђу­на­род­ним пра­вом.

Ду­шан Бра­тић, бра­ни­лац ге­не­ра­ла Ба­ји­ћа, ка­же за „По­ли­ти­ку” да је из­вр­шној вла­сти у Хр­ват­ској тре­ба­ло се­дам го­ди­на, ко­ли­ко је про­шло од по­ди­за­ња оп­ту­жни­це до за­ка­зи­ва­ња глав­ног пре­тре­са, да про­на­ђе ве­ће ко­је ће по­твр­ди­ти по­ли­тич­ку оп­ту­жни­цу, јер су чла­но­ви ве­ћа то из­бе­га­ва­ли.

– Је­ди­но што за са­да мо­гу да ка­жем је­сте да су Бан­ски дво­ри и вр­хов­ни ко­ман­дант Ору­жа­них сна­га Хр­ват­ске го­спо­дин Туђ­ман би­ли ле­ги­тим­ни вој­ни објект деј­ства, чак и под прет­по­став­ком да је ЈНА из­вр­ши­ла пред­мет­но деј­ство. Бан­ски дво­ри 1991. го­ди­не ни­су има­ли ста­тус кул­тур­ног до­бра. Мар­ко Ми­хић ни­је био ци­вил, већ при­пад­ник ору­жа­них сна­га на за­дат­ку. Том при­ли­ком је по­ги­нуо још је­дан вој­ник у уни­фор­ми, а за­пи­сник и фо­то­гра­фи­је о то­ме, као и из­ја­ву ад­ми­ра­ла Ло­ша, ту­жи­лац Ју­ри­ца Илић је укло­нио из спи­са пред­ме­та. Ге­не­рал Ба­јић је у Хр­ват­ској ра­дио оно што је био ду­жан да ра­ди сва­ки ко­ман­дант тог ран­га. Чак и ка­да би се при­хва­ти­ла те­за оп­ту­жни­це да је на­ре­дио деј­ство, оста­ли оп­ту­же­ни са тим не­ма­ју ни­ка­кве ве­зе, док је је­дан од њих у ме­ђу­вре­ме­ну пре­ми­нуо, што хр­ват­ско пра­во­су­ђе ни­је спре­чи­ло да су­ди мр­твом чо­ве­ку. О све­му оста­лом го­во­ри­ћу ка­да овај псе­у­до­суд­ски по­сту­пак у За­гре­бу бу­де прав­но­сна­жно окон­чан – ка­зао је Бра­тић и до­дао да је по­но­сан јер бра­ни ге­не­ра­ла Ба­ји­ћа.

Ба­ји­ћев адво­кат на­гла­ша­ва да је ЈНА у Сло­ве­ни­ји и Хр­ват­ској би­ла оста­вље­на без вр­хов­не ко­ман­де у Бе­о­гра­ду, а то је нај­го­ре што јед­ну вој­ску мо­же да за­де­си. За­то су, до­да­је, ко­ман­дан­ти мо­ра­ли са­ми да на­ре­ђу­ју од­бра­ну и са­мо они ко­ји су би­ли од­луч­ни спа­си­ли су сво­је људ­ство.

– За за­шти­ту вој­ни­ка и ста­ре­ши­на ко­ји­ма је он ко­ман­до­вао, Ба­јић је био спре­ман да спр­жи Хр­ват­ску. Са ове вре­мен­ске дис­тан­це, жао ми је што у то вре­ме ни­је био ко­ман­дант Рат­ног ва­зду­хо­плов­ства и про­тив­ва­зду­шне од­бра­не или на­чел­ник Ге­не­рал­шта­ба, јер сам уве­рен да би се до­га­ђа­ји раз­ви­ја­ли дру­га­чи­је, од­но­сно да до њи­хо­вог да­љег раз­во­ја не би ни до­шло. По­но­сан сам што ми је жи­вот до­де­лио ми­си­ју да бра­ним тог чо­ве­ка – за­кљу­чио је адво­кат Бра­тић.

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.