Оптужницом, подигнутом пре седам година, он се терети да је са својим потчињенима организовао и извршио ваздухопловни напад на Банске дворе
Пред Жупанијским судом у Загребу за данас је заказан почетак главног претреса у поступку против пензионисаног генерал-мајора некадашње ЈНА Љубомира Бајића и осталих окривљених старешина Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране (РВ ПВО), оптужених да су у октобру 1991. године организовали и извршили напад на Банске дворе. Окривљенима ће се судити у одсуству.
Оптужницом, подигнутом пре седам година, генерал Бајић, као тадашњи командант Петог ваздухопловног корпуса РВ и ПВО ЈНА и командант Групе за борбено командовање, терети се заједно са својим потчињенима, да су 7. октобра 1991. године организовали и извршили ваздухопловни напад на Банске дворе у Загребу, са намером да убију Фрању Туђмана, тадашњег председника Републике Хрватске, Стјепана Месића, председника Председништва СФРЈ и Анту Марковића, тадашњег председника Савезног извршног већа СФРЈ.
– Након претходно донетих наређења у командном ланцу РВ и ПВО ЈНА, два авиона „Супер Галеб Г-4” полетела су са аеродрома Удбина и извела бомбардовање и ракетирање Банских двора и објеката у њиховој непосредној близини. Планирани циљ није остварен јер су Туђман, Месић и Марковић напустили просторије непосредно пре удара, док су у дејству погинуле и повређене особе које оптужница означава као цивиле. Бомбардовањем и ракетирањем причињена је велика материјална штета. Окривљенима се на терет стављају покушај убиства представника највиших државних органа Републике Хрватске, као и ратни злочин против цивилног становништва – наводи се у оптужници против генерала Бајића и осталих окривљених.
Генерал Бајић је још у фази одлучивања о потврђивању оптужнице доставио надлежном суду опширну писану одбрану са документацијом, фотографијама и другим доказима, у којој је оспорио чињеничне и правне основе оптужнице и догађаје из октобра 1991. године ставио у шири контекст тадашњих оружаних сукоба у Хрватској.
У својој изјави суду навео је да су по наређењу тадашњег хрватског председника Фрање Туђмана, јединице ЈНА биле изложене систематским нападима, блокадама и заузимању војних објеката, истичући да је до почетка октобра 1991. године убијено 178 припадника ЈНА, да је више стотина рањено, више хиљада заробљено, као и да су готово сви војни објекти били потпуно блокирани.
Генерал Бајић указао је да су јединице ЈНА остајале без електричне енергије, воде и других основних услова за живот, док су истовремено били заузимани војни објекти и одузимана велика количина наоружања и војне опреме. Као посебно тешке догађаје, навео је напад на касарну у Бјеловару, убиства заробљених официра ЈНА након предаје, стрељање војника и поступање према ратним заробљеницима, као и постојање логора у којима су, према његовим наводима, злостављани припадници ЈНА.
Говорећи о догађајима непосредно пре напада на Банске дворе, генерал Бајић рекао је да је његов корпус био вишенедељно блокиран, без воде и електричне енергије и под непрекидним ватреним дејством, те да је као командант имао законску и професионалну обавезу да заштити животе војника и старешина којима је командовао.
Он сматра да су тадашњи догађаји представљали оружану побуну против уставног поретка и територијалног интегритета СФРЈ, због чега је, према његовом ставу, држава имала право да предузима мере самоодбране у складу са међународним правом.
Душан Братић, бранилац генерала Бајића, каже за „Политику” да је извршној власти у Хрватској требало седам година, колико је прошло од подизања оптужнице до заказивања главног претреса, да пронађе веће које ће потврдити политичку оптужницу, јер су чланови већа то избегавали.
– Једино што за сада могу да кажем јесте да су Бански двори и врховни командант Оружаних снага Хрватске господин Туђман били легитимни војни објект дејства, чак и под претпоставком да је ЈНА извршила предметно дејство. Бански двори 1991. године нису имали статус културног добра. Марко Михић није био цивил, већ припадник оружаних снага на задатку. Том приликом је погинуо још један војник у униформи, а записник и фотографије о томе, као и изјаву адмирала Лоша, тужилац Јурица Илић је уклонио из списа предмета. Генерал Бајић је у Хрватској радио оно што је био дужан да ради сваки командант тог ранга. Чак и када би се прихватила теза оптужнице да је наредио дејство, остали оптужени са тим немају никакве везе, док је један од њих у међувремену преминуо, што хрватско правосуђе није спречило да суди мртвом човеку. О свему осталом говорићу када овај псеудосудски поступак у Загребу буде правноснажно окончан – казао је Братић и додао да је поносан јер брани генерала Бајића.
Бајићев адвокат наглашава да је ЈНА у Словенији и Хрватској била остављена без врховне команде у Београду, а то је најгоре што једну војску може да задеси. Зато су, додаје, команданти морали сами да наређују одбрану и само они који су били одлучни спасили су своје људство.
– За заштиту војника и старешина којима је он командовао, Бајић је био спреман да спржи Хрватску. Са ове временске дистанце, жао ми је што у то време није био командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране или начелник Генералштаба, јер сам уверен да би се догађаји развијали другачије, односно да до њиховог даљег развоја не би ни дошло. Поносан сам што ми је живот доделио мисију да браним тог човека – закључио је адвокат Братић.
