Навршило се 30 година од убиства девет припадника Српске војске Крајине, које су 26. јула 1995. године на подручју Медено брдо на планини Динари, након заробљавања, ликвидирали припадници Хрватског вијећа одбране и хрватске војске. И поред бројних доказа и протеклих деценија, за овај ратни злочин над Србима нико до данас није одговарао – саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.
Према подацима „Веритаса“, везисти Српске војске Крајине су приликом самог заробљавања успели да забележе радио-разговор непријатељске стране, који недвосмислено потврђује да су сви војници били живи када су заробљени.
Недуго након овог догађаја уследила је хрватска војна операција „Олуја“, док је судбина шест од девет убијених војника била непозната све до 1998. године. Те године, преко Комисије за нестала лица тзв. Херцег-Босне, стигла је информација да су ловци у једној вртачи на Меденом брду пронашли људске кости. Захваљујући пожару који је захватио то подручје, остаци су били видљиви.
Уследила је заједничка акција комисија за нестала лица Републике Српске и Херцег-Босне, након чега су, 16. новембра 1998. године, уз помоћ хеликоптера СФОР-а, кости извађене из вртаче и пребачене у Бањалуку.
Извршена је ексхумација шест тела, док су преостала три посмртна остатка пронађена раније, у априлу 1996. године, у масовној гробници Камен код Гламоча.
Међу идентификованим жртвама из вртаче били су Здравко Вујак, Миленко Радишић из Велике Главе, Дамир Манојловић из Ивошеваца, Милан Мацура из Кистања и браћа Љубомир и Милорад Урукал из Братишковаца. Из масовне гробнице код Гламоча ексхумирани су Маринко и Винко Ковачевић из Ервеника, као и Жељко Ераковић из Братишковаца.
Иако су кости биле делимично угљенисане, пронађени лични предмети, делови униформи и повреде на скелетима недвосмислено су указали на начин страдања. У то време у Републици Српској још није била уведена ДНК метода идентификације, па су се породице, с обзиром на немогућност прецизне појединачне идентификације, одлучиле да све жртве сахране заједно – на Пердуовом гробљу у Бањалуци, где им је подигнут заједнички споменик.
Локација проналаска тела, трагови повреда на костима, као и остаци опреме и униформи, указују да су заробљени војници након заробљавања погубљени и бачени у вртачу – унајживу масовну гробницу – са намером да се затру трагови злочина.
Упркос томе што се ради о класичном примеру кршења међународног хуманитарног права и ратних конвенција, и што постоје докази који указују на ратни злочин, нико од починилаца до данас није изведен пред лице правде – ни пред домаћим ни пред међународним судовима, указују из „Веритаса“.
Povezani tekstovi
